Branič

156

„Б Р А Н И Ч"

дакле ни решење којим се захтев за измену или раскид уговора одбија, — пре него што прибави ово мишљење. Обавезност претходног прибављања мишљења Саветодавног одбора, поред тога што .јасно произлази из законског текста, показује се, с обзиром на чињенице према којима Саветодавни одбор даје сво.је мишљење, још и као услов за правилност решења ко.је се има донети. По закону, Саветодавни одбор даје своје мишљење о оправданости измене или раскида уговора ,,с обзиром на стање пијаце у погледу дотичне робе или материјала, као и на друге околности,..Ови подаци пак, а нарочито о стању пијаце, потребни су управној власти за доношење решења које не може бити објективно донето без тих објективних чињеница. Стога се мишљење Саветодавног одбора показује као елеменат потребан при доношењу решења, а то значи да мора бити прибављен пре решења. Овакав поступак, који произлази из самог законског" прописа, потврђуде се још и одредбом из чл. 626 Правилника за извршење одредаба из одељка „Б" — уговори и набавке Закона о државном рачуноводству. Према ст. 6 чл. 84, мишљење Саветодавног одбора није обавезно за државну власт, што значи да га она може али не мора усвојити. Али пошто оно претставља један од елемената потребних при доношењу решења о покренутом питању измене односно раскида уговора, оно се ипак мора прибавити пре решења. Имајући ово мишљење, власт може наћи да је захтев за измену односно за раскид уговора опоавдан или не. Нађе ли да Јесте, наставља поступак тражењем одобрења Дпжавног савета по ст. 2 чл. 84, а ако нађе да није, доноси решење о одбијању захтева. С обзиром на то, мишљење Саветодавног одбора мора у сваком случају бити прибављено пре решења. Са ових разлога, а на основу § 13 Закона о пословном педу V Државном савету и управним судовима, Државни савет V својој Општој седници донео је ово ' Р Е Ш Е Њ Е о разумевању чл. 84 Закона о државном рачуноводству: „У случају кад поетоји захтев сауговорача да се уговор измени или раскине на штету државе, управна власт је дужна у сваком случају прибавити о њему мишљење Саветодазног одбсра, и не може, док се не заврши поступак у погледу тога тражења сауговорача. који ј.е прописан у ст. 4 чл. 84 Закона о државном рачуноводству и чл. 62а и 626 Правилника раскинути уговор по чл. 98 Закона о државном рачуноводству''. Ова су решења објављена у Службеним Новинама бо. 62-Х1Х од 16. марта 1940 год. Б. Решења Опште Седнице Државног Савета од 30. новембра 1939. год. бр. 29479/39 I О разумевању § 104. у вези § 100. Закона о градским општинама, решено је „Право на пензију градских службеника независно је од доношења градских статута који то питање имају да уреде, и у недостатку статута меродавни су у питању овога права прописи који важе за државне службенике, а на које прописе упућује § 104 Закона о градским општинама". II О разумевању чл. 1. ст. 2. Закона о добровољцима у вези чл. 1. тач. 6. Правилника за извршење тога закона, решено је: „По чл. 1 ст. 2 Закона о добровољцима сматрају се као добровољци и усташи из ратова 1875—1878 године без обзира да ли су се затекли у животу 30 марта 1924 године". III О разумевању § 7. Закона о одликовањима орденом Карађорђеве звезде са мачевима, решено је: „При превођењу пензије по § 7 Закона о одликованима орденом Кара-