Branič

155

аДМИННСТРАТИВМА П1М1КСА А. Решења Опште Седнице Државног Савета од 11. октобра 1939 год. бр. 24579/39. I О разумев.ању § 270. тач. 13. Закона о чиновницима од 31. марта 1931. год. решено је: Повластица из тач. 13 § 270 Ч. з„ за коју је предвиђен само давршни рок: до 30 јула 192.3 године, односи се на све време раније службе у Јужној Србији до тога дана, а не само на време службе после 1 Јула 19.0 године". II О разумевању ст. 1. § 95. Закона о чиновницима од 31 марта 1931. год. решено је: „У смислу друге реченице ст. 1 § 95 Ч. з., имање или приход од имања или лнчног рада жене умрлог државног службеника искључу.је право службеникове деце, која су без имања и прихода, на пријем двомесечних принадлежности на име помоћи". О разумевању чл. 84 Закона о дрх-авном рачуноводству. На основу § 13 Закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима, изнето је пред Општу «. дницу Државног савета тумачење чл. 84 Закона о државном рачуноводству у погледу питања: да ли је управча власт дужна прибавити мишљење Саветодавног одбора у сваком случају кад постоји тражење сауговорача да се уговор измени или раскине на штету државе, — или може, не уважавајући тражење сауговорача, и без претходно прибављеног мишљења Саветодавног одбора, раскинути уговор без гатете по државу. По овоме питању а у случају бр. 2356/38, где је један државни лиферант, стога што није могао на време извршити уговорену испоруку извесног материјала, тражио делимични раскид уговора на штету државе, па државна власт раскинула уговор на његову штету, — Државни савет је поништио решење власти стога што претходно није било прпбављено мишљење Саветодавног одбора. Међутим, у случаЈу бр. 3188/39 а код истог чињеничног стања, Савет је заузео гледиште да власт, кад раскида уговор без штете по државу, није дужна тражити мишљење Саветодавног одбора. Услед ове супротности Општа седница Државног савета је проучила изложено правно питање, па је нашла: У чл. 84 Закона о државном рачуноводству прописано је да се уговори са државом закључени не могу после на штету државе раскидати или мењати, а изузеци од тога су допуштени само по одобрењу Државног савета Затим је у ст. 4 истог чл. 84 одређено, да ће надлежна власт која је уговор за држазу закључила, кад, било по својој иници.јативи или по захтеву свог сауговорача, има да одлучи о раскиду ипи измени уговора на штету цржпве, бити дужна пре свога решења прибавити од Саветодавног одбора мишљење о томе да ли су и у колико измене или раскид уговора оправдани с обзиром на извесне чињенице у закону поменуте. На концу, у ст. 6 чл. 84 прописапо је да мишљење Саветодавног одбора није обавезно за дотичну државиу власт. Према овим прописима, уговор, закључен са државом у начелу се не може мењати или раскидати на штету државе, али је то ипак допуштено по изузетку. Из тскста ст. 4 произлази, да потреба за одлучивањем о томе да ли се извесан уговор има изменити или раскинути на штету државе, настаје било по иницијативи државне власти која је уговор за државу закључила, било пак по захтеву другог сау! оворача. У обадва случаја, дакле и онда кад измену односно раскид уговора тражи приватни гаугоЕорач о каквом *е случају овде реч, мора се донети одлука о питању изм^не или раскида уговора, а ту одлуку доноси она државна власт која је уговор за државу закључила. Али, према тексту ст. 4 чл. 84, ова је власт „пре свога решења" дужна прибавити мшљљење Саветодавног одбора. Јасно је да се унапред не може знати какво ће то решење бити да ли ће се захтев за измену односно раскид уговора уважити или не, — али кад закон прописује прибављање мишљења Саветодавног одбора пре решења, онда то значи да власт не може донети никакво решење —