Branič

128

„Б Р А Н И Ч"

Адвокат, који се прима адвокатског заступања, наводи као своје оправдање и овај разлог: њему је потребно примити се заступања, да не изгуби зараду, јер ако се он не прими, примиће се други адвокат тога посла, а кад се и други не би примио, странка ће имати право да добије заступника међу адвокатима помоћу Адвокатске Коморе, па ће га ипак заступати адвокат, И овај разлог нема свог оправдања. Оваквих заступања лако се примају неки адвокати, који су ' у великој оскудици, па им је и најмања зарада добро дошла. Али се оваквих заступања примају и неки имућни адвокати, па и онај кога колеге сматрају за најимућнијег у Скопљу, и коме свакдко није потребно, да не пропусти ни једну прилику за зараду, па и ону, где ће својом зарадом нанети своме колеги знатно већу штету. Та неколегијалност иде до те мере, да се адвокат прима заступања и у спору, где туженик приватно признаје дуг, а његов заступник у одговору на тужбу не признаје, да би своме колеги омео скору наплату награде. Те појаве баш треба Комора да сузбије. Кад тих заступања не буде, онда ће странка бити принуђена, да дужну заслужену награду плати своме адвокату, или да се обрати на Адвокатску Комору, да јој Комора по § 22 Зак. о адвокатима именује заступника. А тај заступник неће у корист странке оспоравати чињенице, које странка сама не пориче, као и оне за које се увери да су истините, неће радити да се отеже парница, већ ће признати тужиоцу тужбене наводе који су истинити, и неће улагати: лек против нресуде, за коју је уверен да је правичиа и законита. Тиме ће омогућити колеги, да што скорије дође до своје заслужене награде. Док се први адвокат примио заступања туженика. против колеге, који тражи заслужену награду, да смањи, или: за дуго време одложи наплату те награде, дотле ће овај други адвокат, који је од Коморе одређен туженику за заступника, бити много објективнији и сарађиваће, да се брзо донесе правилна пресуда. Овакве појаве налажу Комори да интервенише. То се -осетило већ раније па је Одбор Коморе донео у томе смислу & марта 1936 год. под Бр. 384 ову резолуцију: „Да се упути циркулар свима члановима Коморе: да се адвокати не смеју примати за застуинике странака у случајевима у којима се адвокати појавл>ују као тужиоци за свој хонорар, већ да у таквим: случајевима траже одобрење Коморе." Ова резолуција се у пракси показала као неефикасна. Она не садржи санкцију за непоступање по њо.ј. Зато у већини наведених случајева заступања туженика адвокати и не траже одобрење Коморе. А и тамо, где адвокати поступају по овој резолуцији, тај поступак је без вредности, потпуно нецелисходан, и свео се на једну празну формалност. Јер се у таквим случајевима адвокат само обрати Комори кратком молбом, у којој моли Комору, да му допусти заступање туженика у парници око адвокатске награде по тужби именованог адвоката. Одбор-