Branič

344

„Б Р А Н И Ч : '

По рекурсу тужене стране Касациони Суд у Б. под Рек. 195/40 донео је овај закључак. Ревизијски рекурс уважава, побијани закључак преиначује те изриче: Тужба Г. п. С. и С. одбацује се, као ненадлежном суду поднета и т. д. -а са доле наведених разлога: Из тач. 27 и 32 општих услова прнкључених уговору о изградњи дома, чији је препис приложен уз тужбу, види се, да су се уговорачи споразумевали да сва спорна питања, која потекну из њнховог уговореног -односа, има да расправи вештачка комисија — § 672 гр. п. п. Према томе, када је спор у конкретном случају, потекао из уговорног односа на који се ти општи услови односе, онда за његову расправу може бити надлежна само та вештачка комисија, као избрани суд. Налажење Апелационог суда да вештачка комисија није ни избрани суд, нити суд уопште, погрешно је, јер се из општих услова види, да је надлежност и састав те вештачке комисије тачно одређен и да се он по■клапа са саставом избраног суда који закон предвиђа.

Непокретно имање које је жена пренела у мужевљеву својину радн •скошљивијег живота у браку шта је ако није мираз? Није потребно нарочито истицати од колике је важности да пракса су..дова буде једнообразка. Неједнообразност судске праксе ствара неповерење у правосуђе. Ово се стално подвлачи и о овоме је много писано. Али и поред свега у нашо.ј судској пракси по извесним правним питањима постоје различита тумачења, а Касациони суд у кратким размацима времена доноси различите одлуке. Једно од спорних питања у судској пракси јесте и питање у наслову постављено. И у теорији и у пракси постоји сагласност у тумачењу §§ 766 и 767 г. з. који говоре о праву мужа на миразним добрима. Ако је миразно добро потрошна ствар муж на истој стиче право својине, само за вредност и накнаду са својим добрима јемствује. Али ако се миразно добро састоји .у непокретним добрима, и другим гцравима и стварима, које се употребити могу да се не потроше; „онда ће жена остати госпођа од истих ствари, али ће их муж уживати", Дакле, право својине на непокретним мигразним добрима жена задржава а муж док брак траје има право уживања. Како код данашњих бракова врло важну улогу има мираз, то је и еамо схватање брачних и имовинских односа у браку, компликовало и питање самог мираза. И ако изрично у закону стоји да жена остаје соп'■ственик миразних непокретних добара, ипак се хоће да се та одредба изигра и да муж на тим добрима добнје већа права него што је уживање. Он хоће да се на њега пренесе и право својине и да на тај начин са до"брима донетим као мираз може и располагати а не само уживати. Жена доносећи непокретна добра мужу као мираз она није хтела да на њега пренесе и право својине. Сам законодавац, да би жену што више обезбедио -мужу је на непокретним добрима дао само право уживања док брак траје. Да му је дао и право својине изложио би жену великом ризику пошто би као сопсгвеник муж могао непокретно добро и да отуђи. Законодавац је на потрошним добрима адужу дао и право располагања, јер само на тај начин иста може да ужива, али муж је обвезан да вредност тих добара надокнади у случају престанка брака. Муж у ствари има само право уживања на миразним добрима. Пошто непокретна добра може да ужива и <5ез права својине то од истих ствари „госпођа жена остаје". Ако би муж постао презадужен непокретно женино имање не би могло да се про.да за његов дуг пошто је сопственик истог жена. Ако пак, жена непокретно добро пренесе у својину мужевљеву, онда муж са истим као сопственик може располагати те и за његов дуг могу бити продана. Као што сам на• пред навео мужеви су обично незадовољни правом уживања на миразним