Branič

400

„Б Р А Н И Ч'

је Правилник о вршењу адвокатске приправне вежбе и о полагању адвокатског испита, који је обавезну снагу добио 1. маја исте године. Пропис § 48. ст. I овог Правилника садржи одредбу, да ће се на правном подручју Касационог суда у Београду адвокатски испит и даље полагати по ранијим прописима све дотле док се не изједначи Грађански законик за целу државу. Овај пропис унет је у Правилник на основу § 33. тач. 4. Финансијског закона за 1938/39. годину, који садржи исту одредбу. Комора стоји на гледишту, да су горе наведени прописи створили један неоправдан изузегак у погледу полагања адвокагског испита на подручју Касационог суда у Београду. Никакав објекгиван разлог за овакав изузетак не постоји само за правно подручје Касационог суда у Београду. Јер, ако би изјеДначење Грађанског законика за целу државу могло претстављати разлог за овај изузетак, онда би оно са исто толико права могло претстављати и разлог да се полагање адвокатског испита по прописима Закона о адвокагима одложи и на подручјима осталих касационих судова у држави. А ако ово изједначење Грађанског законика за целу државу није било разлог за одлагање полагања адвокатског испита у Апелационим судовима, оно не може никако бити ни разлог да се полагање овог испита одложи само на правном подручју Касационог суда у Београду. Поред тога што налази да одлагање полагања адвокатског исцита по прописима Закона о адвокатима није ни оправдано ни диктовано било каквим објективним разлогом, Комора сматра, да је овим поступком окрњена и аутономија адвокатског реда, ко.ју је санкционисао Закон о адвокатима и коју је она ревносно чувала од самог свога постанка, трудећи се да своје функције, које произилазе из ове аутономије обави са највећом брижљивошћу и потпуно објективно, што је свакако познато и Господину Министру. На основу изложеног стања чињеница и образложења, Комори је част умолити Господина Министра, да поради на томе, да се изузетак за полагање адвокатског испита на правном подручју Касационог суда у Беогр^аду укине и да се ставе на снагу прописи Закона о адвокатима, ко.ји нормирају материју о полагању адвокатског испита, као што је то случај на правним подручјима свих осталих Касационих судова у земљи. Секретар, Претседник, Драгоми Ивкрвић, с. р. Владими/' Се. Симић. с. р

СУДСКА ПРДКС& Један ннтересантан низ судских одлука о примени § 375 кз. и § 337 кз. Пред Окружним судом за град Београд као појединачним и као зборним одговарало је последњих година у неколико махова више женских лица из породице Ш. за измамљивање новца разним особама, средством врачања. У току тих кривичних спорова појавило се као спорно питање да ли се њихове радње имају подвести нод § 375, кз. који гласи: „Ко у виду заната обавља претсказивање, тумачење снова , гледање у карте или на који други начин, користећи се празноверицом, обмањује другог и тиме ствара себи доходке за живот, казниће се затвором до шест месеци или новчано до 5.000 динара" ■— или под § 337. кз. који говори о превари у виду заната. Практичне последице су огромне јер је дело из § 337. кз. угрожено казном од 10 година робије. Судови, првостепени и виши доносили су одлуке и у једном и у другом смислу наводећи своје разлоге за схватање заступљено у пресуди. Ми ћемо те одлуке изложити хронолошки износећи поред разлога и утврђено чињеничко стање у колико оно има утицаја на квалификацију која је овде једино спорња. 1. Пресудом Окружног суда за град Београд Кзп. 2937/34 од 14. 1. 35. оглашена је кривом М. Ш. поред осталог и зачо: „Што је у намери да себи прибави противправну имовинску корист дажним претстаељањем и изопачавањем чињеница довела ниже означена