Branič

СУДСКА ПРАКСА

403

,цило њиховим нразноверним осећањима. Према томе оштећени новац нису давали услед заблуде у коју би били доведени лажним претстављањем, већ услед празноверја које им је урођено. Оштећени су новце и ствари давали као награду оптуженој за претстављену видовитост и као жртву „вилама". ЈПрема томе оштећене су знале да тиме штете своју имовину, али су на то ипак пристајале јер је то годило њиховом расположењу. Стога нема узрочне везе између заблуде и оштећења а без тога не може бити дела :из § 334. кз. Додуше оптужена се служила обманама, претстављајући да има везе са вилама и друго, али то је чинила само толико колико је било потребно да искористи празноверицу оштећених. Према томе у радњи оптужене стоје сви елементи дела из § 375. кз. а не дела из § 334 и 337. кз. У прилог ове квалификације говори и то што је пропис § 375. кз. специјалне природе, јер предвиђа оштећење туђе имовине или интереса услед обмане и иск,оришћавања празноверица". На ову пресуду изјавио је ревизију државни тужилац истичући повреду материјалног закона из §-а 337. т. 2. јер је суд погрешно квалифижовао дело када .је нашао да стојн дело из § 375. кз. а не дело из § 337. кз. Касациони суд у Београду решењем Кре 614/37 од 21, IV. 1937. -одбацио је ревизију државног тужноца на основу § 345. т. 2. кп. а као разлоге је навео: „Када се из чињеничког стања утврђеног у нападнуто.ј пресуди види, да је оптужена Ж. свим оштећенима изјављивала да има "везе са вилама, да ће им помоћу вила скинути чини и да им је на тај начин, користећи се њиховом празноверицом измамљивала новац и разне -ствари, онда у њеним радњама за које је осуђена, стоје сва битна обележја специјалног кривичног дела из § 375. кз., као што је правилно нашао Окружни суд а не дела из § 334. у вези § 337. кз." 3.) П р е с у д о м Окружног суда за град Београд као инококосног о д 11. ј а н у а р а 1938. г. Кзп. 3688/37. оглашена ј е к р и в о м Л. Ш. зато што је: ,,а.) Неутврђеног дана н месеца 1937. год. у Београду срела на улици оштећену М. Р„ па пошто ју је примамила да дође у њен стан врачала јој је и претсказивала судбину* разним средствима: као гледањем у чашу с водом, гледањем у карте, наводећи да ће одлазити код „вила" и молити их за њену срећу, користећи се при томе њеном празноверицом, обма»ивала ју је на тај начин већи број пута у размаку више од месец дана и тако од ње измамила укупно 1.700 динара, чинећи све ово у виду заната и прибављајући на тај начин себи доходак за живот". ,,б.) Неутврђеног дана и месеца 1937. г. на исти начин поступила према оштећеној X. С., узевши од ње 350 динара готовог новца, — дакле користећи се њеном празноверицом, обмањивала оштећену X. и тиме себи створила доходак за живот, чинећи ово у виду заната". Оба дела суд .је квалификовао по § 375. кз. и изрекао укупну казну од 40 дана затвора. Правно образложење које је суд дао за овакву квалификацију је следеће. „Суд је ценио и питање да ли у овом конкретном случ\ају могу стајати два дела из § 334. од. 1. ст. 2. кз. како је то тужба државног *гужиоца квалификовала, — па је нашао: да у конкретним случајевима не могу стајати поменута два дела са ових разлога: дело из § 375. кз. је свако дело преваре специјалне врсте које се састоји у претсказивању судбине разним начином, па и гледањем у карте, чашу с водом, позивањем „виле" и томе слично, као што је у овим конкретним случајевима било. Али да би то дело постојало потребно је да се извесни услови испуне а на име: да се .је то лице које гата — врача — послужило празноверицом оног лица коме врача, да је то дело извршено у виду заиата то јест да јој је то професија и да тим врачањем — гатањем — ствара себи доходак за живот. Према томе суд налази да су у оба ова кривична дела испуњени сви ови услови и да због тога у овом конкретном случају стоје два дела предвиђена § 375 к'р. зак. а не дела преваре из § 334. кз. Ово и стога што се само по себи види да је празноверица постојала код оштећене М. и X. приликом извршења ових дела, и што је и сама оптужена Л. признала да је нозната у овом крају као врачара, а што значи да се овим делима бави у виду заната, као и с обзиром да она нема другог занимања нити имовине, па ни мужа који би је издржавао и ако је оптерећена са четворо