Branič

402

„Б Р А Н И Ч"

ности 500 динара, наводећи да то траже виле што је оштећена и предала оптуженој, а тражила је уз то једном 400 д. а други пут 600 д. свега 1.000 д., што је оштећена такође дала а које је ствари и новац оптужена присвојида себи". в.) „Што је за време од јануара до септембра 1934. г. у Београду у више махова говорила ошт. В. П. да су на њега набачене чини, да ће он сигурно умрети за девет дана и да ће она умилостивити виле, давала му да "рије неку воду, и нешто бајала и за све то је од оштећеног примила у~ више махова разне своте у укупном износу 2.000 динара. г.) „Што је неустановљеног дана и месеца у јесен 1933. год. у Београду гледала у карте П. А. говорећи јој да је несрећна, и да само она може ту несрећу и чини да отклони, и да ће јој вереник умрети, па је у ту сврху примила од оштећене у више махова р г азне своте у укупном износу 2070 д. и разне ствари у вредности 300 дин. д.) ^,Што је у децембру 19-33. г. у Београду претставила оштећенод Ј. И. да ће умолити виле да оштећена добије дете, па је у ту сврху од оштећене тражила и добила један пар мушког одела". ђ.) „Што је неустановљеног дана и месеца 1934. г. у Београду обављала разна врачања оштећеној Д. Ђ. и зато је од ње добила 1500 д. и неки свилени веш." е.) ,„Што је ближе неустановљеног дана и месеца у првој половини 1935. г. у Београду претставила оштећеној К. Ц. да ће јој путем врачања вратити вереника па је у ту сврху тражила и добила од оштећене 300 дин. ж.) „Што је ближе неустановљеног дана и месеца у првој половини 1935 г. у Беогр'аду, гледала у карте Ж. М. и овој претставила да јој стоји велика несрећа, да ће јој она помоћи помоћу бајања и вила, па јој је и бајала и зато је од оштећене у више махова примила разне своте у укупном износу 1.000 дин." Сва ова дела суд је квалификовао као дела из § 375. кз. па је с обзиром на §§ 62, 70 и 74. кз. изрекао једну укупну казну од пет месеци затвора. Образложење које је првостепени суд дао за овакву квалификацију је следеће: „Суд налази да је оптужена све ове радње вршила у виду заната, јер је тиме себи прибављала приход за живот. Суд даље нилази да је оптужена својим горе наведеним и описаним радњама обмањивала оштећене о својим везама са вилама и својој способности да прориче судбину помоћу карата и о способности да бајањем што учини, користећи се празноверицом оштећених и да је тиме себи стварала доходак за жиеот. — Ово суд сматра доказаним по начину рада оптужене, по броју ових дела и по висини свота које је оптужена од оштећених примала како је напред описано. Према томе суд налази да у радњзма опт, Ж. Ш. стоје дела оштећења туђих имовинских интереса предвиђена и кажњива по § 375. кз. Суд није могао усвојити квалификацију коју је предложио државни тужилац у својој оптужници, а на име да стоје дела из § 337. кз. и то из ових разлога: „За дело из § 3-37. кз. односно 334. кз. тражи се да је оптужена лажним претстављањем чињеница довела оштећене у заблуду. Кад је оптужена изјављивала да има везе са вилама, да помоћу њих скида чини и др. онда суд сматра да оптужена тиме није износила чињенице, јер су чињенице догађаји из реалног света, већ је износила ствари које спадају у празноверицу. Оптужена је појачавала празноверје оштећених и исто искоришћавала. — Даље суд налази да оштећени дајући наведене своте нису били у заблуди, и да нису у- следству те заблуде давали наведене своте. Оштећене М. и М. имају по четири разреда гимназије, дакле школованије су внше него оптужена, а и остали оштећеници нису по образовању нижи од оптужене. Према томе суд налази да су они знали да не постоје виле и да оптужена не може са њима да разговара па према томе новац и ствари које су давали зиали су да не иде вилама, већ оптуженој. Ово суд сматра доказаним нсказима сведока М. и М. које су изјавиле да нису све веровале оптуженој. Суд налази да су оштећени пристајали на ова гатања и бајања не зато што су тврдо веровали оптуженој, већ зато што је то го-