Branič

406

„Б Р А Н И Ч

оштећеној А. Н. обећала да ће је учинити срећном и богатом не стоји дело из § 375. кз. — Касациони суд је ценио овај ревизиони навод па је нашао да је неоснован, јер је окружни суд с обзиром на утврђено чињеничко стање у диспозитиву пресуде правилно радњу опт. Ј1. квалификовао као дело из § 334. кз. а не као дело из § 375. кз. као што ревидент пледира". 5.) Пресудом Окружног суда за град Београд као зборног Кзп. 399/4 од 5. Ив. 1940. г. опт. М. Ш. је оглашена к р и в о м што је: ,,а.) Неутврђеног дана августа месеца 1939. г. дошла у стан Др. М. К. н предложила његовој служавци К. Г. да јој гледа у шољу, па када је ова пристала рекла јој је да јој може помоћи да добије премију на лутрији, али да јој је потребна већа сума новца за прибављање разних ствари као свећа, дуката, свиле и др. ради врачања, па јој је на овај начин за кратко време измамила 12.000 дин. 6.) Неутврђеног дана јануара месеца 1940. г. дошавши у везу са С. А. преко поменуте К. Г. обећала јој да ће јој путем врачања помоћи да се венча са својим вереником али да јој је за извођење овога посла по'требна извесна сума новца за куповину свећа, кандила и црне свиле, па када ствар успе да ће сав новац вратити с тим да добије само неки поклон, па је на овај начин измамила од ње 3,840 дин. в.) Неутврђеног дана месеца јуна 1939. г. довела у заблуду 3. Н. служавку из Београда да јој путем враџбина може помоћи да добије премију на лозу, па јој је измамила 2.000 д. тврдећи да јој је овај новац потребан да купи лоз и разне ствари потребне за врачање. г.) Неутврђеног дана јуна месеца 1938. г. предложила Ц. П. да јој гледа у шољу па када је прорекла да ће добити на лозу, успела је да јој измами 3.500 д. говорећи како јој је тај новац потребан за куповину дуката, свећа, кандила и других ствари потребних за врачање. ђ.) Неутврђеног дана јула месеца 1939. г. пошто је врачала Ј. К. и рекла да ће добити на лозу измамила јој 5.000 д. наводећи да јој је овај новац потребан да купи црне и беле свиле, кандила и свеће да би помоћу ових ствари умилостивила виле и отклонила сметње које стоје на путу њеној срећи. е.) У току месеца септембра, октобра и даље до_ краја 1939. г. и почетком 1940. г. одлазила у стан Д. С. и говорила да јој врачањем може повратити одво.јено живећег мужа, али да јој је за то потребан новац да би га носила у цркву и тамо оставила да стоји, и да би куповћла разне ствари потребне за врачање, па .јој је у ту сврху оштећена Д. С. дала 9.000 динара". Сва дела суд је квалификовао као кр. дела из § 334. кз. квалификована и кажњива ко једно продужно дело преваре у виду заната по § 337. кз. дајући исто образложење као у пресуди коју смо навели под 4. Истом пресудом суд је опт. М. огласио кривом и зато: ,,Што је неутврђеног дана месеца децембра 1939. г. дошла у стан Ф. Ј. под изговором да тражи неку личност, па када јој је М. Ј. служавка код Ф. Ј. саопштила да та личност не постоји навела ову да јој гледа у шољу и прорекла јој да ће на лозу да добије, па јој је ДА. Ј. доведена у уверење да је то тачно, дала у више махова суму од 7.000 д. као награду за врачање". ■— Ово дело суд је квалификовао по §-у 375. кз. За сва ова дела оптужено.ј је изречена једна казна од 3 г. и 1 месец робије поред споредне казне губитка часних права за време од 4 године. Бранилац оптужене изјавио је на ову пресуду призив и ревизију нстичући опет гштање квалификације. Касациони суд у Београду пресудом Кре 693/40 од 16. маја 1940. г. преиначио је ову пресуду у погледу казне изрекавши по § 64. кз. и § 286. кп. заједничку казну по свим делима из ове пресуде и пресуде цитиране под 4.) и заменивши казну лишења слободе за дело из § 375. кз. новчаном на основу § 74. кз. тако да је оптужена дооила Једну казну од девет година робије и 600 д. новчане козне, трајан гуоитак часних права и протеривање из Београда за три године. — РеВИЗИЈУ б.раниочеву Касациони суд је одбио као неосновану наводећи у разлозима кратко: „да је окружни суд према чињеничном стању које је