Branič

СУДСКА ПРАКСА

405

ведена у диспозитиву ове пресуде гледала судбину, прорицала им да морају добити на лозу и да она зна број који ће добити. За то гледање или им није наплаћивала ништа или им је наплаћивала безначћјне суме. После гатања говорила је оштећеницима да јој морају давати веће суме новца које ће она полагати да привремено леже у цркви да би тако умилостивила виле и духове да вучење срећака повољно нспадне, а да ће им тај новац без икаквог одбитка и без обзира да ли ће лоз добити или не, по извршеном вучењу вратити натраг. — У другим случајевима оптужена је тражила новац да би набавила ствари које су потребне за врачање: дукате, свеће, свнлу итд. „Ни у .једном ни у другом случају оптужена није примала овај новац — нити су јо.ј га оштећене давале — као награду за врачање, већ ради депоновања у цркву, односно за набављање реквизита потребних за воачање. У свима случајевима оптужена нити је ове ствари набављала нити новац у цркву полагала, већ га је, како сама признаје прикупљала за себе да откупи неке своје заложене ствари. Исто тако оптужена признаје да тај новац оштећеницама никада није вратила. „Овакво признање оптужене М. слаже се са осталим ислеђеним) и утврђеним околностима а нарочито са исказима свих оштећеница које су на претресу и у припремном поступку сагласно изјавиле да су оптуженој новац давале за куповину лозова, и осталих ствари које су потребне за врачање. „Према овако утврђеним чињеницама у њеним радњама стоји дело превфе, а не дело врачања из § 375. кз. јер оптужена није новац узимала као награду за враџбине, а оштећеницима је обећавала да ће им тај новац вратити без обзира да ли ће враџбине успети. Осим тога обмањивала их је и доводила у заблуду да та.ј новац узима у једну тачно одређену св.рху, докле га је како сама признаје узимала у циљу да га притивправно себи присвоји, тако да стоје сви елементи кривичног дела преваре из § 334. кз. Па како је оптуженој ово служило као извор за живот што се види из околности да је и раније осуђивана за читав низ оваквих дела и да је одмах по изласку са робије учинила четири нова кривична дела исте врсте, а не.ма доказа да има других средстава за живот, то ,је суд сва ова дела квалификовао као једно кривично дело у виду заната из § 337. кз."' У погледу опт. Ј1. К. суд се у разлозима задовољава да каже чиме је утврдио чињенично стање изложеко у диспозитиву, и констатује да из тога излази кр. дело преваре из § 334. кз. Обе оптужене преко сво.јих бранилаца изјавиле су ревизи.ју ; Касац. суд у Београду својим решењем Кре 560'40. од 24. IV. 1940. г. одбацио јео"бе ревизије и потврдио црвостепену пресуду са ових разлога: ..Бранилац опт. М. истиче у оправдању ревизије повреду материјалног закона из тач. 2. §-а 337. кп. наводећи да у радњи опт. М. под а, б, в и г нападнуте пресуде не стоји дело из § 334. кз. квалификовано по § 337 кз. како је то окружни суд нашао, већ може стајати само дело из § 375. кз. „Ценећи овај ревизијски навод Касациони суд је нашао да је неоснован јер је окружни суд, с обзиром на чињенично стање утврђено унападнутој пресуди с правом нашао да се у радњи опт. М. под а, б; в и г нацаднуте пресуде појављују сви елементи дела из § 334. кз. квалификованог по § 337. кз. пошто новац није узиман као награда за враџбине, а оштећеница.ма обећавала да ће им вратити новац без обзира да ли ће враџбине уснети, већ је у намери да себи прнбави имовинску корист лажним представљањем довела оштећене у заблуду и на тај начин измамила веће суме новца, које није вратила. Стога је правилна квалификација коју је окружни суд нашао. Позивање ревидента на ревизију државног тужиоца за град Београд Кзп. 3924/34 по кривици Ж. Ш. из које се види да је у истоветном случају окружни суд нашао да у радњи оптужене стоји дело из § 375. кз. неумесно је с обзиром да је овде у питању сасвим други случај, а сем тога исти је и недопуштен — § 340 од. I). кп. „Бранилац опт. Ј1. у оправдању ревизије нстиче повреде материјалног закона из т. 2. §-а 337. кп. наводећи да у радњи опт. Ј1. што је