Branič

РЕШАВАЊЕ ПРЕЈУДИЦИЈАЛНИХ ПИТАЊА

427

траже одговор у области грађ. материјалног права и у области крив. права, уместо да одговор траже и нађу у области грађ. процесног права. III По § 321 ГРПП тужилац је дужан да у тужби означи опредељено стоје тражење. Тиме он одређује предмет поступка, а и тиме он уједно одређује како предмет тако и границе судског одлучивања, пошто по принципу пе еа! шс!ех иИ:га рагИит ре{Иа, суд по § 501 ГРПП није овлашћен да досуди странци нешто што она није тражила. Међутим често да би се дао одговор на тужбено тражење, да би се одлучило да ли постоји или не постоји какав тужиочев захтев, мора да се претходно реши какво друго правно питање од чијег решења зависи (сасвим или делимично) одлука о тужбеном тражењу. Таква правна питања зову се прејудицијална питања. Узмимо један пример: А наводи да је он једини син пок. В и да је В после смрти оставио једну њиву, која се без икаквог основа калази у поседу В-овог брата С, па како је А једини наследник пок В, предлаже да се С осуди да му ову њиву преда у посед. Вредност ове њиве је 10000 дин., те ће ио § 44/1 бр. 1 ГРПП за пресуђење те ствари бити стварно надлежан срески суд. Тужбено тражење је, дакле, у смислу § 321 ГРПП: осуда на предају у посед њиве у вредности 10000 дин. То исто ће бити у смислу § 501 ГПП предметом мериторног судског одлучивања тј. судске пресуде. Међутим да би суд одлучио о тужбеном тражењу, мора да претходно буду решена два друга правна питања из области прив. права: 1) да ли је А законити син пок. В, јер само као такав по § 396 у вези § 409 ГЗ има права да наследи његову заоставштину; и 2) да ли је спорна њива заоставштина пок. В. Докле ова питања не буду решена не може никако да се одлучи о самом тужбеном тражењу. Рецимо сад да у овом спору тужени С призна да је спорна њива заоставштина пок. Б, али порекне да је А законити син пок. В. (н. пр. зато што је он, и ако је у црквеним књигама уписан као законити син пок. В, ипак рођен, рецимо, 302-гог дана после смрти пок. В, те се у смислу § 128 ГЗ има сматрати ванбрачним дететом). Према томе туженик С оспорава законитост тужиочевог рођења. По § 46/П бр. 1 ГПП за спорове о оспоравању законитости рођења искључиво је надлежан окружни суд. Како ће поступити срески суд код којег се води наш спор? Спорно претходно питање може бити из области јавног (администартивног) права. По § 78 43 за штету коју државни службеник у вршењу своје дужности, причини трећим лицима, незаконитим или неправилним поступком, одговара службеник као извршилац и држава. По § 46/Н бр. 4 ГПП за ове спорове је надлежан окружни суд као редован парнични суд. Претходно питање које се има решити да би се одлучило о захтеву за накнаду штете, је питање да ли је службеников поступак (управни акт) био законит или незакоиит. Мериторно решење питање закони-