Branič

РЕШАВАЊЕ ПРЕЈУДИЦИЈАЛНИХ ПИТАЊА

431

питања о овлашћењу парничног суда да решава претходна прив. правна и јавноправна питања: 1) Ако поступак о прив. правном или јавноправном претходном питању није још у току код надлежне власти, онда суд ннје овлашћен да препусти решење претходног питања иначе надлежној власти, што значи да он мора сам да реши претходно питање (јер друкчије не би могао ни да решава о главној ствари) и ако он није иначе надлежан да решава о том питању посматраном само за себе, пошто законодавад дозволзава да, по § 254/1, суд препусти решавање претходног питања надлежној власти само у случају кад је поступак о претходном питању код ње већ у току. 2) Ако је поступак о претходном прив. правном или јавноправном питању већ у току код надлежне власти, онда суд може ипак то питање да реши сам или, ако нађе да је целис^ходније, може наредити прекид поступка о главној ствари и сачекати одлуку надлежне власти о претходном питању. Све напред изложено односило се на случај да, у тренутку кад је покренута парница, није још постојала правномоћна одлука надлежне власти о претходном питању. Међутим ако таква •одлука већ постоји, онда је парнични суд по начелу гез шсћса1:а рго \ 7 еп1а1е ћађе1иг везан том одлуком надлежне власти. На крају морамо нагласити да ГПП овлашћује парнични ■•суд да без изузетка реши претходна питања из приватног или јавног права, а да би се изузетци од тог правила могли тражити само у посебним законима, који би изрично прописивали да парници пред редовним судом мора пред надлежном влашћу претходити поступак о претходном питању, јер чл. 4 бр. 15 УГПП прописује, да остају у важности прописи, по којима грађанској судској парници мора нретходити поступак друге а не судске власти. У1 ГПП у §§ 364, 255 те 632 нормира овлашћење парничног еуда за решавање претходних крив. правних питања. Ту морамо разликовати решавање претходних крив. правних питања у општем поступку од решавања тих питања у посебном поступку на основу тужбе за обновљење. Што се тиче овлашћења парничног судије за решавање претходних питања у општем поступку, одговор нам на то дају §,§ 364 и 255 ГПП. § 364 гласи: Кад одлука о спорној ствари зависи од доказа и урачунљивости извесног кривичног дела, онда је суд везан за садржину правноснажне осуђујуће пресуде казненог суда, у колико се та пресуда односи на доказ и урачунљивост дотичног кривичног дела. А § 255/1 ГПП гласи: Ако се у току парнице појави сумња о каквом кривичном делу, које би, кад би се утврдило и пресудило, било од одлучног утицаја на одлучивање о правном спору, може веће наредити да се парница прекине док се не сврши кривични судски поступак.