Branič

436

„Б Р А Н И Ч' 1

такво кривично дело може утврдити само у крив. поступку, а нарочито с обзиром на стилизацију наведеног §-а „да се може... по Кривичном законику покренути поступак." Међутим аустриски Врховни суд у својој одлуци од 11-11-1910 г. (види др. Нојман: Коментар ГПП, стр. 902 уз § 364 ГПП) налази сасвим правилно, да није потребно да поклонопримац буде кривично осуђен за дело које проузрокује губитак поклона, већ само да је његово дело такво, да се противу њега може кривично поступати, те да ништа не стоји на путу да се такво дело утврди у грађанској парници. ЛИТЕРАТУРА: Др. Драг. Аранђеловић : Грађанско процесно право Краљевине Југославије; Др. Г. Најман: Коментар грађанског парничног поступка; Др. Ф. Горшић: Коментар грађанског парничног поступка; Др. Б. Марковић: Уџбеник судског кривичног поступка.

Душан П. Мишић, судија Окружног суда за округ београдски. Вечпта робија и § 77 к. з' Пракса је истакла иигање: да ли се може осуђеном лицу ка вечиту робију урачунати притвор и истражни затвор у времену казну која је, Краљевом милошћу, дошла на место вечкте робије? Колико знамо, не постоји изричан проиис који би ово решио. Али, с обзиром да је сличан случај, чак и много тежи, у позитивном смислу расправљен, нама изгледа да би се и на горње питање могло потврдно одговорити. Глава осма Кривичног законика посвећена је фази суђења која се зове одмеравање казне. Пошто нису изузете, у том поглављ>у, смртна казна и вечита робија, излази, да се оио односи И на њих. Тако, § 77 примењује се и при највећим казнама а овај пропис гласи: притвор и истражни затвор који је осуђени издржао, пре но што је пресуда изречена, урачунава се у нремеиу казну. На први поглед могло би се узети, да § 77 не долази до примеие код казне смрги или вечите робије зато, што наведене казне нису рремене и урачунавање не би имало практичног дејства. Али, ако се има у виду, да је урачунавање загвора и притвора од значаја по осуђенога тек при крају казне — под претпоставком да не прелазе казну — а не у тренутку изрицања казне и да урачунавање значи уствари признање суда да је осуђено лице било лишено слободе, за извесно време, због дела за које му тек сада суд изриче пресуду — онде остаје као тачно наше тврђење, да се § 77 к. з. примењује и код смртне казне или вечите робије. Јер, између тренутка изрицања пресуде и тренутка (времена) њеног извршења протече дуг временски период који отвара могућност за осуђенога, да му се и две капиталне казне замене временом казном. Има и других разлога који иду у прилог нашег гледишта. •Сам § 77 к. з. не прави разлику између временских казни и оних