Branič

УСЛОВНА ОСУДА И СПОРЕДНЕ КАЗНЕ

443

и даље одложити. Ако суд нађе да извршење нове казне треба одложити он ће пресудом утврдити рок томе одлагању. Ако суд услови одлагање казне накнадом штете, па протекне рок одређен за њу а осуђеник је не накнади, одложена казна ће се одмах извршити, осим ако су узрок томе биле околности које се не могу њему приписати у кривицу. Суд ће моћи у том случају одредити нов рок за накнаду штете, а моћи ће допустити одлагање и без ње, ако би стекао уверење да осуђеник није кадар да је накнади". Из овог прописа види се, да ако условно осуђени за време кушње почини умишљајно кривично дело и за исто буде осуђен на строги затвор или коју другу тежу казну одлагање условне осуде ех 1е^е прекида се и обе се казне извршују укупно. Овде се јавља питање: да ли је смео суд прећи ћутке преко споредне казне губитка службе (§ 49 од. I к. з.), јер да ју је изрекао поред главне казне, коју је прогласио условном, а тај услов доцније — у току кушње отпао — иста би ступила у дејство после издржавања казне по § 66 к. з. Ово тим пре што други суд судећи друго кривично дело у смислу горњег прописа не може за раније проглашену условну главну казну, накнадно досудити и споредну казну губитка часних права, па ни губитка службе. Наравно суд г који суди ново кривично дело, могао би изрећи споредну казну губљења службе уз ново кривично дело, ало би казна била безусловна, а она ће таква бити по сили закона, ако је оптуженик за ново кривично дело осуђен са шест месеци строгог затвора или на коју тежу казну, јер се по § 66 к. з. смарта да је услов прве казне прекинут и имају се извршити обе казне нескраћене. Тако исто суд, који суди ново кривично дело, морао би изрећи споредну казну губљења службе поред главне казне од једне године дана затвора за то ново кривично дело, ако би одлучио, да се ова нова казна не проглашава условном, јер ће се и овде обе казне извршити нескраћено. У датом случају, ако суд који суди ново кривично дело и нађе, да има место проглашавању условном и нове главне казне, суд не би био дужан да примењује пропис § 49 од. I к. з. ни за нову условно проглашену главну казну, а о изрицању, накнадно, ове споредне казне, поред раније условно изречене условне осуде поготово не може бити речи. Све је ово у духу прописа § 66 од. II к. з. Тако исто и пропис § 66 од. III к. з. иде у прилог наше тезе, јер овај пропис је пандан пропису § 66 од. III к. з. који гласи: „За одлагање извршења казне може суд поставити услов да осуђеник накнади пресудом утврђену штету у року који ће се утврдити пресудом и који не можо бити дужи од једне године". Узмимо као документацију овога, следећи пример: Неки званичник једног државног надлештва у напитом стању јавно оклевета једног високог војног функционера у односу на његову службену дужност и истовремено га увреди, опет као државног. службеника. Државни тужилац својом оптужницом оптужи га за дела из § 302 од. II ш Ппе к. з. и § 302 од. I т Ппе к. з. све у вези § 62 к.з. и на претресу тражи, да га суд за ова дела прогласи кривим и осуди заслужном казном. Оптуженик, на претресу дело признаје 5 каје се што је ово учинио , брани се да је ово учинио у доста за-