Branič

СУДСКА ПРАКСА

457

,,Погрешно је становиште првост. суда да нема места истицању противтражбине тужене странке у овом спору. Не ради се овде о противтражбини ради компензације са тужбеним тражењем у см. §§ 903—905 гр. зак., како то валази првост. суд већ о захтеву тужене стране за признање накна.де за извршено побољшање спорне имовине (§ 24 гр. зак.). Спор је покренут за раскид купо-продајног уговора сходно § 471 г. с. п. Тужена странка овај захтев за накнаду истакла је на усменој расправи, те је такав предлог постао садржина парнице у см. § 327 од. II гр. н. п. Пошто је прв. суд удовољио тужбеном тражењу, те доследно раскидом уговора мора да се ствар постави у пређашње стање, то и без подизања противтужбе по § 94 гр. п. п. суд има узети у обзир истакнути захтев и о њему одлучити уз главну ствар, јер се њиме решава питање постављања ствари у пређашње стање — § 915 гр. зак. па је такав захтев дозвољен и оправдан. Против пом. пресуде изјавила је призив само првотужена, док друго тужена Н. Л. није, те је у погледу исте пом. пресуда постала правоснажном — 507 гр. п. п. Првсст. суд провео је потребно вештачење ради процене извршеног побољшања у погледу целокупне имовине, док је сада, обзиром :на изјављени призив, спор само између тужиоца и тужене Н. М. Стога је потребно да прв. суд на поновној расправи узме од тужене изјаву: за колики део извршеног побољшања поставља свој захтев и у том правцу провести извиде, па о ствари изрећи своју пресуду обзиром на напред изложено становиште призивног суда". По рекурсу тужиоца, Касациони суд у Београду закључком од 5 јуна 1939 год. Рек. 322 укинуо је закључак Окружног суда са разлога: „Основан је навод рекурента, да постоји погрешна правна оцена у закључку призивног суда у томе, што је призивни суд погрешно дашао, да има места истицању противтражбине тужене стране у овом спору налазећи, да се овде не ради о противтражбини ради компензације са тужбеним тражењем у смислу §§ 903—905 гр. зак. већ о захтеву тужене стране за признање накнаде за извршено побољшање спорне имовине. Према нахођењу Касационог суда тужена страна свој захтев у суми од 5.020 дин. нијс могла истаћи као противтражбину, већ у виду противтужбе, пошто противтражбини нема места јер се иста у смислу §§ 903—905 гр. зак. са тужбеннм' тражењем не може пребити. Према томе, тужена свој захтев за признање иакнаде за извршено побољшање спорне имовине може остварити редовном тужбом у особеној парници, јер није истакла формалну противтуж■бу у см. § 94 гр. п. п." Јован Д. Смиљанић

Смисао одредбе § 297 к. п. у погледу дела утаје у службеној дужносги. Под насловом: „Постоји дело утаје новца и ако у кривичном поступку није утврђена висина утајене суме — због чега је оштећеник са целокупним својим оштетним захтевом упућен на грађанску парницу" г. Ненад Поповић је изнео један конкретан случај, који се састоји у следећем: Магационер и благајник Набављачке задруге, који је продао робе у вредности 43.731,69 динара, па новац није предао задрузи већ себи задржао, оптужен је Окружном суду за Град Београд за дело из § 319 од. I К. з. у в. § 14 бр. 3 и чл.1 зак. о сузб. злоупотреба у службеној дужности. По завршеном извиђању Окружни суд донео је пресуду којом је осудио оптуженог на три месеца строгог затвора по наведеној квалификацији, налазећи да је одговоран само за износ од 27.731,69 динара. На основу § 297 К. п. оштећени Главни савез српских земљорадничких задруга упућен је са својим приватно-правним потраживањем на грађанску парницу. Суд је нашао, да је лрегледом магацина задружног заиста утврђен мањак у изпосу но оптужници. И уважавајући одбрану оптуженога да је сума од 16000 динара отишла разним лицима на вересију, суд је ставио на терет оптуженом онај остатак у 27.731,69 динара, који ни.је показао ни у роби ни у новцу, иити на други начин оправдао, те је извршио наведено кривично дело. Оштећеника Је упутио на парницу да тим путем своје потраживање утврди, пошто подаци кривичног постугжа нису пружили поуздан основ за пресуђење истог.