Branič

460

„Б Р А Н И Ч

Јеленића, Милана Ђорђевића, Здравка Тодоровића, Боре Л. Поповића и Павла Тодоровића, свих адвоката из Београда, Арсенија Батинића, адвоката из Жабара и Атанасија Кочовића, адвоката из Неготина, што скупштина и чини узвиком: „Слава им". За овим претседник поздравља изасланика Господина Министра правде г. Ташнера, начелника Министарства правде, са изјавом да ће г. Ташнеру дати реч после извршених саопштења од његове стране скупштини, пошто је г. Ташнер изразио жељу, да поздрави скупштину. За овим претседник у смислу тач. 1) дневнога реда чини следеће саопштење: Наш извештај о раду Одбора коморе, Дисциплинског већа и благајне, као и нашег Добротворног фонда штампан је, као и сваке године, у Браничу за овај месц, који је достављен свима члановима Коморе. У извештају се налазе саопштења о пословању наших установа и у томе погледу, о пословању и раду у ужем смислу, немам ништа да додајем, сем што имам да вас замолим, да исправите четири грешке које су се поткрале приликом штампања. 1) На страни 387 у статистичком прегледу предмета примљених у г»Д, у рубрици 1931 год. уместо броја 2847 штампано је 2874, а у збиру '"вих предмета ове табеле уместо броја 34.418 штамнана је цифра 38.742; 2) На страни 390, где се излаже „Рачун Бранича", у рубрици приход од претплата, уместо броја 7.018,25 колико је стварно примљено, штаупана је цифра 8.018.—. Међутим, у самом овом рачуну ова погрешна цифрз није утицала на одузимање и збир, већ је то тачно штампано; најзад 3) на истој 390 страни под рубриком „Рачун Благајне", у с авци ,,у каси Коморе", изостављено је при штампању 65 пара, док је и ^вде : збир тачно штампан. * * * а) Главна и основна наша брига била је и остаје да чувамо и по могућности употпунимо нашу аутономију и у њој наше аутономне устчнове. Једино у кругу и границама аутономије адвокатских установа иоже да се обезбеди и осигура слобода и независност нашега реда с једне стране, као и очување и изграђивање достојанства и угледа адвокатског сталежа с друге стране. Овај морални елеменат претставља у толикој мери наш заједнички и првенствени интерес, да је и природно и логично да ће га сами чланови сталежа најбоље и најсигурније хтети и умети чувати и из грађивати. Зато је старање о томе моралном елементу законодавац и поверио нама самима и зато главна одговорност у томе погледу лежи на нама самима. При томе се не сме губити из вида, и ми не губимо то из вида, да морална физиономи.ја свакога сталежа, а нашега поготову, јесте основни и битни чинилац за интелектуални и културни живот целе народне заједнице и да као таква претставља првенствену националну дужност. На томе путу и ми и генерације које долазе имамо још доста да постигнемо. б) Али, наша аутономија и њене установе као инструменти који служе овоме вишем циљу и нашем заједничком моралном интересу, мора да има и једну материјалну подлогу. Економска обезбеђеност и социјално осигурање јесу услови, да не кажем предуслови, да се са сигуношћу и истраје у раду и остваре општи наши интереси моралне природе. Морају се у кругу .наших аутономних установа створити могућности за осигурање у болести, старости и другим тежим случајевима за адвокате, као и могућности за осигурање њихових породица. Јер, било како да се наш статус и функције које вршимо дефинишу, ми ипак јесмо и остајемо радници — интелектуални радници и као такви изложени смо свима оним случајевима који у животу утичу на умањење или потпуно уништење радне способности. Ретки су случајеви таквих успеха у вршењу адвокатуре који појединачно обезбеђују таквога појединца и његову породицу. То је питање које није решено нити је, у колико је решено, довољна н сигурна основа обезбеђења за све адвокате и њихове породице. Наш Пензиони фонд који, благодарећи старању његове управе, временом постаје све сигурнији и који као такав може претстављати установу за осигурање његових чланова и њихових породица, није, на жалост, окупио као чланове све адвокате.