Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ — БЕОГРАД

463

И данас је вредно сетити се ове резолуције нашег највишег форума. Она .гласи: „Стављајући се на вишу и универзалну тачку гледишта мира, Међународни савез"адвоката апелује на здрав разум народа, на далековидост влада, на општа човечанска осећања свих, да би се отстранили ужаси грађанског или међународног рата тамо где сада бесне или где бн сутра моглн да избију; апелује да се путем права, поштовања општих ннтереса и жељом за споразумом, мирољубиво реше сви сукоби који потресају или могу да потресу све и доводе или могу да доведу у опасност данашњу цивилизацију." Овај апел пун хуманости, пун тежње за једнакошћу права свих, испуњен вером у право. правду и правичносг, као и многи други апели разума, нису нажалост имали никаквог успеха. Ускоро је наступило оно што је испуњавало црним слутњама учеснике на овом нашем међународном конгресу. Ми смо савременици догађаја у свету где се траже решења засно:вана на потпуно супротним методама и схватањима од оних изражених у овој резолуцији. Мир у свету не постоји и ми живимо у великом неспокојству. Поремећсни су нормални односи у друштву, у привреди и у правним односима и 10 има непосредног и неповољног утицаја и дејства и на наша пословања у садашњости и на његове перспективе у сутрашњици. То компликује наше задатке и наше тежње за усавршавањем и усклађивањем делатности и наших аутономних установа. У томе погледу, под оваквим околностима, те•шко је бити оптимистички расположен. Али, оно што много више забрињује јесте неспокојство у погледу .даљег тока ствари у погледу наше земље. Неспокојство да, али непоуздање не. Наше народне традиције и сзетла скорашња прошлост доволзна су залога сигурности наше народне слободе и наше државне независности. Са задовољством можемо констатовати да су такав став и такво схватање потврдили и наши одговорни надлежни фактори. У томе погледу, верујем да изражавам мишљење свих, постоји једнодушно схватање свих грађана ове земље и њихова пуна подршка. Међутим, оно са чиме се ми као правници и форум правника не можемо сложити када је реч о управи и нзвесним њеним поступцима то су они акти управне власти којима се сузбија или онемогућује рад појединих друштава и удружења, чија се активност увек кретала у правцу националног рада и одржавања духа народне солидарности, као и они којима се С1раничавају грађанска права по верском мерилу једној групн наших суграђана, која су као таква призната и заштићена земаљским уставом н установљеним законским поретком. За овим претседник даје реч г. Ташнеру, изасланику Министра правде, који изјављује, да је Господин Министар отсутан из Београда, на у име Господина Министра поздравља скупштину и жели јој сретан рад. Приступа се другој тачци дневног реда — избору три оверача записника па је на предлог Војислава Лукића, адвоката из Београда, скупштина изабрала за овераче записника Тодора Начића, Мишу Леви-а и Др. Сава Стругара, адвокаге из Београда. Приступа се затим трећој тачци дневног реда — избору три бројача гласова, па су за бројаче гласова изабрани, по предлогу Војислава Лукића, адвоката из Београда: Др. Јурај Кулаш, Рајко Атанацковић и Емил Кузмановић. адвокати из Београда. Претседник предлаже скупштини, да се споје тачке 4, 5 н 6 дневног реда и да се по извештају Одбора коморе о раду у прошлој години; завршном рачуну за 1939 годину и давању разрешнице; и решавању о буџету за 1940 годину; води одједном дискусија, што скупштина једногласно прихвага. За овим претседник отвара дискусију по овим трима тачкама дневнога реда и позива оне, који желе да говоре, да се јаве за реч. Миодраг Поповић, адвокат из Београда, прилази претседничком сто. лу и предаје претседнику један полутабак хартије са уписаних седам адвоката и изјавом да уписана господа желе да говоре. Претседник затим даје реч Драгославу Стојадиновићу, адвокату из Београда, који се лично пријавио за реч, на шта устаје Миодраг Поповић и протествује тврдећи да је г-он први пријавио говорнике у листи коју је предао претседнику. Претсед-