Branič

464

„БРАНИЧ"

ник објашњава да се пријава за говор врши лично, а не путем пиеменог списка, па како се на њему предатом .списку налази и Миодраг Поповић да се може сматрати да је пријавио за говор себе. Зато пре Драгославз. Стојадиновића, који се такође лично пријавио, може, ако хоће, говорити само он а не и лице из списка. На ово Миодраг Поповић узвикује да је иретседник тиме повредио Пословник. Претседник га опомиње на ред са изјавом да Миодраг Поповић једино може говорити пре Драгослава Стојадиновића и како Поповић не узима реч, то претседник даје реч Драгославу Стојадиновићу, адвокату из Београда који говори о томе, да је изкештај Одбора коморе надопуњен изврсним саопштењем претседника коморе г. Симића и мило му је, што је у речи г. претседника наглашено, да је дужност на младим адвокатима да се уписују у Пензиони фонд. Добро је и запажање г. претседника о односу адвоката и њихових приправника. и предлаже, да се говор г. претседника оштампа у Браничу као саставни део данашње скупштине, игго скупштина прима. Поводом извештаја Одбора коморе а по делу у коме је реч да је Комора преко свога делегата Миодрага Поповића П. интервенисала код Краљевске владе ради омогућивања враћања у земљу Југословенских држављана, који су учествовали у грађанском рату у Шпанији, изјављује, да му то није довољно јасно и моли, да му се објасни каква је то интервендија била, на која се лица она тачно односи и зашто су само две коморе — загребачка и наша у томе учествовале. За овим реч добија Др. Радивоје Јовановић, адвокат из Београда,. који говори о извештају Одбора коморе уопште, који је пун статистика а садржајно празан. Говори о административном раду коморе и вели, да јешеф канцеларије Стоиловић био дуго болестан, а да су га у послу замењивали секретари Ивковић и Пешић. Наводи, да су секретари Ивковић и Пешић примили по 5.000.— дин. на име награде за ово замењивање, Чимесу они повредили морални и правни принцип, јер је служба у Одбору коморе почасна. Затим говори о интервенцији за враћање у земљу Југословенских држављана, који су учествовали у грађанском рату у Шпанији и констатује, да никад иницијатива за ово није потицала од одборе коморе. Говори о новом законодавству и новим уредбама, које су против-уставне, и вели, да у том погледу Одбор коморе није нншта урадио. Говори о Уредби о школовању јеврејске деце и вели, да они, који нам овакве ствари сервирају, хоће да нас одведу у ропство. Не може се дозволити да се у двадесетом веку људи деле по томе којој раси и верн припадају. Дужност је Одбора коморе била да протествује противу доношења овакве Уредбе г па кад он то није учинио, дужност је скупштине да она то учини. Навод1Г један случај уписа у именик адвоката једног лица на ић, које своје страно» презиме није законским путем изменило. Говори о раду Савеза Адвокатских комора и вели, да је то једна неплодна и неефикасна установа, као и то да делегати наше Коморе у Београду говоре по извесним стварима једнс» а у пленуму Савеза друго. Претседник даје реч Др. Јурју Кулашу, адвокату из Београда, којн говори о коморином часопису Браничу, и вели да је он све болнији проблем наше Коморе. Признаје, да је Одбор у овоме смислу нешто и учинио* јер је донео статут час. Бранича. Вели, да је Бранич из дана у дан све слабији и слабији часопис, јер га уређују нестручна лица. Редакциони одбор престао је да прештампава чланке из дневних листова, али сада у Браничу штампа само записнике са седница наше и скопљанске комореПотребно је да Бранич буде уређиван као и сваки други добар правни часопис и предлаже, да се у уређивању Бранича изврши измена: да Одборкоморе цео рад не баци на себе, већ да ангажује за то и силе ван одбора. Предлаже, да се укине пракса да редакциони одбор Бранича сачињавају само чланови одбора, већ да се за поједине правне групе узме и пзвеса.ч број колега ван одбора, који су се већ истакли у том смислу. Предлаже конкретно, измену чл. 53 Пословника у том смислу, као и то да се буџет Бранича ако је потребно ради тога и повећа. Реч добија Никола Радовановић, адвокат из Београда који говори » стању београдских судова а нарочито о Среском суду за град Београд. Вели, да је потребно стање рудова стално истицатн и да у том смислу треба радити све дотле, докле год се стање код њих не уреди и не поправи. Из. извештаја се не види, да је Одбор ма шта радио у том смислу. Због тога