Branič

602

„В Р А Н И Ч"

Кривично правне санкције (пи11а роепа вте 1е§е) засноване су на закону и својом принудом представљају битни основ опстанку кривичнога права потребног ради заштите друштвеног поретка. Закони постојећи, не остављају дакле пуну слободу судији при одмеравању кривично правних санкција већ истога у главном ограничавају на следећи начин: 1) ОдређиЕањем, за одређено крив. дело, више врсти кривичних санкција ван којих врста судија друге не сме применити. Ово правило закон проширује када је реч о казни у толико, што судију везује и законом предвиђеним околностима које извесну врсту казне искључују (за покушај преступног дела се не кажњава); укидају (драговољан одустанак од покушаја или отклањање последица укида казну), или смањују (кажњавање старијих малолетника или извесни случаји блажег кажњавања код покушаја 8 ); 2) Одређивањем минимума и максимума могућноети трајања одређене врсте кривично правних санкција, Овде је познат и један изузетак од овог правила и то кад се ради о смртној казни, која је као таква апсолутне природе и 3) Предвиђањем могућности да се већ признатој санкцији дода извесно ограничење у извршењу исте или пак додаду околности које проширују значај одређене кривично правне санкције 9 ). Овим законским мерама ишло се само ка спутавању езентуалне могуће судијске самовоље, но слободно судијско уверење при одмеравању кривично правних санкција морало је и у овим границама постојати а као потребан и нужан коректив или вентил сигурности и правичности при одмеравању крив. правних санкција за сваки поједини елучај. Ово с обзиром, да је за све случајеве немогуће у напред предвидети апсолутно одређене кривично правне санкције којима би се најефикасније и најправичније постигао један циљ, који ће користити оипггости и неће представљати нову опасност од кривца-извршиоца. Човек који је предмет ових мера и на кога ове треба да утичу у једном одређеном моменту, дакле у тренутку извршења дела и после тога, треба да је мера вредности и ефикасноети на њега примењених одређених кривично правних санкција како у погледу врсте тако и тежине истих. Слободног судијског уверења при одмеравању крив. правних санкција мора дакле поетојати. Питање је пак технике, у којим ће се оно границама кретати у чему пресудан утицај има правно схватање једнога народа у датом добу као одсја.ј његове културе, обичаја и нарави. Данас, позивитно кривично право у главном даје пуну слободу судији да може: 1) кривично правну санкцију смањити према потреби до одрећеног законског минимума; 2) крив. правну санкцију увећати без примене споредних казни и мера безбедности, до одређеног законског максимума;

8 ) Види ближе Живановић — Проблеми Књ. II св. 3 Стр. 328—337. 9 ) Види Ре1егз стр. 32 и даље.