Branič

506

објективности и самоорицању. При одмеравању санкција судији између осталога треба да је лред очима од многих правника у пракси као и у теорији утврђена правила о којима се нарочито мора и треба да води рачуна и то: 1) да кривично правке санкције треба одмеравати, поред остадога, и с обзиром на значај кривичних дела за друштво као такво. Да дакле кривично правне санкције имају бити блаже у колико се дејство одређеног кривичног дела протеже само на извесног појединца и обратно; 2) да се они извршиоци крив. дела, код којих је њихово дело производ њиховог карактера нир. сдучаји криваца повратника, морају оштрије кажњавати. Блаже пак треба да се казне они, чије је дело производ средине у којој се крећу и независно је од њих. Ово с тога, што се код ових лица поновно извршење каквог дела може поновити само са минималном вероватноћом; 3) да се што више избегавају краткотрајне санкције лишења слободе (нпр. казне до 3 месеца затвора). Ова мера, у колико је реч о случаЈним кривцима на исте само штетно може деловати (на пр. нема степенаетог изрлсавања казне) с обзиром на његов додир са осталим осуђеницима, док за кивца из навике одн. опасног кривца-извршиоца, ова мера не може бити правична нити ефикасна осуда а у вези напред речеког. Када су у питању казне лишења слободе, ова се мера може ефикасно заменити применом новчане казне где је то дозвољено 1 ^); 4) што пажљивија примена условне осуде при одмеравању кривично правних санкција. Но својој садржини, условна оеуда казну не ублажава а с обзиром, на неизвесност трајања као ш сталну могућност да се ова неизвесност измени у издржавање осуде. Поред тога она је за неке и теже подношљива од рецимо, краткотрајне казне лишења слободе, а с обзиром на њену могућу дужину трајања. Примењивати огу меру заиста само онда, када ее она укаже као потребна (тј. у случајевима где постоји вероватноћа да осуђеник неће више вршити кривична дела у будуПноети) представља данас у иракси један тежак проблем који како нам изгледа и поред оОимне литературе о иетој, није још потпуно решен 20 ). Пре завршетка а на основу онога што смо изнели намеће нам се дужност да укажемо на најгрубље недостатке нашег законодавства по овом питању, како би се исти што пре увидели и .исправили. Ово би уједно био и главни циљ овом нашем кратком приказу. а) У кривичном закону. На место одређеног трајања мера безбедности потребно је увести а у иогледу висине трајања неод-

19 ) Види о овоме излагање Ехпега и 31гаГ2ите8кип§-8ргах18 стр. 18, 22—24 пропрачено износењем статистичких података а из којих се нпр. види, да је пракса немачких судова у 1882 од свих изречених санкција 20% свега изрекла новчаних казни док се у 1928 години овај проценат попео на, 70% свих изречених казни. 20) Оаггаис! оп цит. стр. 423 књ. III, Ре (:ег8 — оп. цит. стр. 127 као к литература тамо на.значека.