Branič

СУДСКА ПРАКСА 511 окончаној парници доеудили награду, што је уосталом противно. и прописима Закона о адвокатима. Касациони суд не дели мишљење ревидента. Не постоји законски иропнс у нашем позитивном законодавству којим би се налагало адвокатима да спор воде овако или онако, већ по савести и знању. Не поетоји нн ааконмш пропис по коме би адвокату као пуномоћнику било досуђено право награде, или ово право ускраћено, већ према томе да ли ће у једиом споРУ успети или не. Зато према нахођењу Касационог суда не постоји погрешна правиа оцена ове правне ствари од стране првог и двугог суда. те је и ревизиски навод о погрешној правној оцени неосиован. По § 27/11 Закона о адвокатима адвокат није дужаи да, бесплатко заступа, те тужилац, адвокат Д... обавнвши све послове по спор^/ похс. Трајка има право на награлу. Како се пак из свих списа овог спора нигде не видн да је тужноцу ова награда за заступање условљена ако у парници успе, како то ревидент произвољно узима, то је за пресуђење овог спора, према нахођењу Касационог суда, било ирелеватно што је тужилац као адвокат овај спор изгуСно, као што је ирелевантан и истакнути приговор да је спор погрешно поведен као грађански, а не као меннчни, пошто то питање п није било спорно код првих двеју инетанција, а не и тако битно и одлучујуће у овом спору. Независно од свих закопских прописа, екроз је нелогичио претпоставпти да би један адвокат био пуномоћншс и могао са. својом кли1ентелом правити послове на бази уговора ако успе или не успе у епору, јер нико, па нн алвохсз,т, па ни сам суд ке може предвидети исход једног спора, те да би ко.о адвокат могао да зна да л.е у спору успети па, тако и уговорити награду. Јер, кад би се и уобнчапило склапање оваквих уговора, 1ош је увек споппо питање да ли би овакви уговори били пшрво допуштени с обзиром на пропис § 13 гз. — т. ј. да ли би овакви уговори били у складу са јаввим поретком и добрим обичајима и благонаравијем. Ззто Касациони суд и није уважио ревизију тужене масе пок. Тоајка, те је тако потврдио пресуду Апелациоиог суда, којом ј.е маса осуђена на ллаћак-.е награде адвокату Д... за његов труд и рад по овом спору. Илнја Д, ИлиЈј секретар Касац. суда

Не може ее и даље пстицати ириговор застарелости једиог дуга, ако је тужеиа страна делимнце платила своју застарелу траигбину. Окружни уред за осигурање радника у Н. тужбом својом против стеча.тее масе Мике М. из 3. ради признања потраживања које нма у еуми од 5159.— дин., тражно је да му се прнзна исправност и право на наплату Његовог првјављеног потраживања по попису пријаве бр. 18 тужене стечајне масе, а ово стога јер му ово право није признато у стечају, већ је од стране стечајког суда упућен на парницу, да путем исте докаже основаност овога тражења. Тужена стечајна маса преко свога управитеља етечаја, у одговору на Тужбу, је оспорила тужилачкој страни ово потраживање, истичући да је Тражбина тужиоца застарела, па је тражила и предложила да се тужбено тражење одбије. Окружни суд у 3., пресудом својом По 497/36-7 од 22-У-1937 г., одбио је тужбено тражење и осудио тужилачку страну на плаћање парнкчних трошкоза, а са разлога: да је признањем тужилачке стране утврђено да је нлатни налог, у који је била садржана ова спорна сума, био 'предат Мики М. 25-111-1932 г., а што се доказује и решењем Среског суда у 3. бр. 8492, оправдан приговор тужене стране да је тражбина застарела, јер је протекло зВише од 5 годииа, од дана предаје платног налога па до момента стављања забране. Нашао је, да је без вредности околност што је већ за, застарелост стављена забрана, јер да не предлеже случајеви из § 945. гр. зак., пошто је време застарелости истекло пре стављања забране. Даље је нашао, да је без вредностн околиост да је тужени Мнка Одн. фирма инд. трг. друштво а. д. платнло на нме дуга по оенову платног налога 11.051,10 днн., по