Branič

Б Р А Н И Ч"

искључује ефекггивност новчане казне, а то је битни оонов с-ве казме, Кад оеај битни реквизит новчане казне отпадне, снда о поститнуКу циља казне изрицањем новчане казне не може се ни говорити, јер се тај циљ никако «е може лости+>и. У случају примене § 71 тач. 5 кз. иде се на тс да кривац - сеуђеник плати новчану казну и да се тим пла^ањем (новчаним ефектирањем) постигне циљ казне изрицањем новчане казне место казне затвсра. Ако нема те ефективности, од по'Стигну+1а поменутога циља нема ништа. А при примени прописа § 77 кз. искључена је та наплативост, пошто се у казну мора урачунати издржани притвор или истражн-и затвор, јер се не сме тумачити да, ако се примени поред овог прописа и пропис § 71 тач. 5 кз. да криваи, има да плати и новчану казну поред сдлежаног притвора или истражног затвора, да би се циљ кавне постигао, јер се изриче новчана казна у смислу псменутог прописа, пошто би тиме био повређен пропис § 77 кз. и кривац би био лишен благодети овог прописа, што се никако не сме десити. Истина, при изрицању казне кривцу на суд не сме да утиче мера као што је притвор или истражни затвор, јер се у противном казна изриче под утицајем исте, а правило је, да суд суди и изриче казну по савеети и слободном нахођењу, без ма каквсг утицајз, па и без овог утицаја, јер је то мера у првом реду ради осигурања нрисутности кривчеве, као и због спречавања његовог дејства у смислу § 113 к.п., а ако ее «е ради о облигаторном притвору или истражнсм затвору, — § 113 од. I и § 119 од. II кп. Отуда произилази, да ова мера не би требала да утиче на примену § 71 тач. 5 кз. и суд би имао прво изреКи новчану казну па тек онда применити пропис § 77 кз. Ако се овако поетупи, о«да се дзлази до бесциљне ситуације, да се изриче новча«а казна место затвора, јер ће се њоме циљ казне постићи, па се онда, у ту изречену казну урачунава издржани притвор или истражни затвор, а тиме се анулира циљ постигнуКа казне изрицањем новчане казне. Поетитнута је фсрма без садржине, а то нмкако не сме да буде. Заиста, не стоји никаква сметња да суд поступи као што смо навели, али се тиме миШта није постигло у погледу циља казне, пропис 71 тач. 5 кз. базира се на постигнућу циља казне. Овде мора до+>и до изражаја принцип: форма се жртвује садржини, и суд мора жртвовати примену прописа § 71 тач. 5 кз. примени прописа § 77 кз. јер је последњи донешен у корист криваца, како је то и Срп. пројекат из 1915 год. предвидео. Истина, свде се мислило у првом реду на урачунавање притвора или истражног затвора у времену казну, мада је пропис § 77 кз. нормирао, да се урачуванање врши у изречену казну. У случају који третирамо кр^ивац се налази у дилеми: ако се примени прспис § 71 тач. 5 >кз. сам, онда је у повољнијој ситуацији, јер се осуђује на новчану казну, пошто 1=16 се циљ казне истом постићи, плаћајући исту у корист фонда означеног у § 42 кз. и тиме је поштеђен казне затвора, који је кепобитно тежи од новчане казне и неповољнији за кривца у сваком погледу. Али, поред свега тога, остаје неизгладиво то: што је остало нерасправљено питање одлежа.ног притвори или истражног затвора. Оно не сме да остане висеће и суд га мсра решити свакако на начин предвиђен у пропису § 77 кз. А начин овај доводи