Branič

дотле, што се ефективност новчане каане мсра анулирати, као што смо то рзније навели. Ако се одбије примена прописа § 71 тач. 5 кз. зато што мора доћи до примене пропис § 77 кз. кривац се ставља у неповољну казнену ситуацију што не може бити ссуђен нз блажу казну нсвчану казну, већ мора бити осуђен да затвор, што је несумњиво неповољно па и поред примене прописа § 77 кз. јер ако се казма затвсра по^клапа са издржаним притворсм или истрзжним затвором или је мања, кривац се одмах на претресу пушта у слободу, по учињеном урачунавању и сходно § 339 кп. сматра се да је казну издржао у лритвору или истражном затвсру па а.кс у времену означеном у § 76 кз. почини које друго кривично дело, он је у псврату, што би избегао да. је био осуђен на новча^ну казну. Дакле, у свом случају, место да кривцу користи пропис § 77 кз. он му о'Ч'игледно >иде на штету. Отуда је нетачно твр-ђење теорије, да> увек кривцу користи урачунавање притвора или истражног затвора у изречену казну. Даље, узмимо да је 'изрече-на казна затвора већа сд издржаног притвора или 'Истражнот затвора', онда је још гора ситуација кривца, јер Ке морати да издржи и остатак изречене казне затвора,, док да је изречена новчана казна и овога би био поштеђе«. Дакле, ово су згоде и незгоде поменутога питања. Пређимо ма ситуацију да суд примени оба прописа, на име суд налази, да ће се цкљ казне пости-Ки изрицањем новчане казне и исту изрече у коју урачуна одлежани притвор или истражни затвор, и ту се појављују две ситуације: прво, ако се новчама казна заменом у смислу § 42 кз. поклапа са притвсром >или истражним затвором или је мања, онда се кривац одмах на дан претреса пушта у слободу, с тим, да не плаћа у будуће изречену новчану казну јер му је у исту урачунат притвор или истражни затвор, што се непобитно кс-си са гаИо 1едгз § 71 тач. 5 кз. Или пак, друго, да је изречена новчана казна ве+.а од издржаног притвора или истражног затвора, у ком случају остатак новчане казне кривац би имао да плати, што се опет прстиви духу прописа §§ 42—44 кз. јер се за једно исто дело изриче полутански како казна затвора тако и нозчана казна. У овом случају, тешко би било са разлогом тврдити, да кривац 1није осуђиван на затвср, већ на новчану казну, као што би било тешко тврдити и обратно, јер је ту заиста смеса једие и друге казне, што свакако по закону не може опстати. Према томе и у овоме је неповољва ситуација за кривца. Из гсре изложенога јаснс прсизилази, да између прописа § 71 тач. 5 кз. и § 77 кз. нема склада, нити исти могу координирати, ве+1 су ексклузивни и то први је искључен применом другога, јер је непојмљиво, да се може циљ казне пости-јпи изрицањем новчане казне место затвора, када је кривац био у притвору или истражном затвору. Прапис § 77 кз. је !ех роз+егЈог. Сем тога, први је пропис алтернативне природе а други императивне, па и са овог разлога први мора уступити место другом. У противном би се дошло у бесмислену и бесциљну ситуацију, као што смо то раније истакли. На завршетку морамо истаћи, да се притвор и истражни затвор често безразложно предлажу и наређују, што се тек увиди на претресу и суд је примсран да доноси ослобађајуће пресуде у смислу § 280 кп.