Branič

СУДСКА ПРАКСА

Судска пракса ЈЕДАН СЛУЧАЈ УГОВОРА, КОЈИ НИЈЕ МОГАО РЕЗУЛТИРАТИ ПРАВНИМ ДЕЈСТВОМ Тужилац С. Д. предложио је праостепеном суду пресуду, којом пе тужевик Д. М. бити осуђен да му накнади причиње-ну штету у износу од 45.000.—• динара. Овакав тужбени захтев засновао је на следећем чињеничном стању: ,,Пре избо^ра за народне посланике о>д 5 маја 1935 подине, уговорили су тужилац и туженик, да се кандидују за те изборе у срезу В., на листи Б. Ј. то тако, да тужени !К буде кандидат, а тужилац заменик. Уговорил.и су још и то, да туженик, ако буде изабран, буде две године народни посланик, а по навршетку две године да поднесе оставку у корист тужиоца, како би он дошао за народног поспаника на његово место. Овај опоразум, вели, начинили су пред масом бирача, који су га једногласно одобрили, радујући се, што су се туженик и тужилац пријатељски споразумели. На осноеу оваквог угоеора, тужилац је се, поред моралног ангажовзња, ангажобао и материјално, јер је туженик захтевао да и о>н троши, пошто +е након две године до^и за народног посланика, — што је и чинио, одлазећи у Београд, ради прикупљања бирача, који су махом печалбари и П'лаћа'ју+1'И им дангубе, као и подвоз при повратку на рад. Ово ангажовање, са другим трошковима, кошта га 45.000 динара. Ове трошкоее је учинио само збаг тога, што је веровао, да ће туженик исг\унити уговор, који су склопили пред бирачмма; а да је овај то и учинио, он би био обештећен тиме што б'и примао плату народног посланика." Туженик не признаје тужбено тражење. Није, вели, л.ично< угсеорио са тужиоцем да се он кандидује за посланика, а тужилац да му буде заменик, ве+, су то одлучили партијски пријатељи на једном предходном збору, па су се он и тужилац повиновали тој одлуци и ка1ндидаци.ји по изричној жељи пријатеља. Том приликом туженик није обећао тужиоцу, да ће, ако буде изабран за народ.ког посланика поднети остзвку на посланички мандат после две године у корист тужиоца, јер оно што он није сам имао није могао ни другом дати. Даље је навео, да он, ки у једној прилици, није захтевао од тужиоца ,да за ове изборе троши од свога новца; а ако је он сам нешто око избора трошио, то није ч'ини1о ради туженика, већ само и једино ради свога личног политичког престижа, пошто је и онда имао амбиције, да се у истом срезу у будупе сам појављује као кандидат, што је доцније и учинио. Према оваквом стању ствари сматра да није одговоран тужиоцу ки за какву накнаду штете из овога односа, а ако је тужилац можда неку малу суму новаца утрошио око ове своје кандидације као његов заменик, то је било само и једино ради његовог личног моралног ангажмана и политичког престижа међу бирачима. Предложио је одбијање тужбеног захтева. На рзсправи од 1 маја 1939 год. суд је донео доказни закључак, да се проведу докази саслушањем сведока из тужбе и адговора, што је на доцнијој расправи и учинио, уз допуну изведених доказа преслушањем странака без заклетве, — а затим и изрекао пресуду којом је туженика осудио да тужиоцу накнади штету у траженом износу. Овакву своју пресуду првостелени суд је образложио овим разлозима: Да је како лризнањем странака тако и исказом иопитаних сведока утврђено постојање уговора закљученог између парничара, -на тај начин: да туженик и тужилац изађу на изборе од 5 маја 1935 год. заједнички — са заједничком листом; да носилац листе буде тужеиик а да њетов заменик буде тужилац; да се овом л:истом за срез вежу за земаљску листу Б. Ј. и да туженик, ако буде изабран на тим изборима, буде народни посланик прве и друге године, а по истеку овога рока, дз, подношењем оставке, уступи свој мандат замевику — тужиоцу, — с тим да у овом спучају сваки оноси сво ! је трошкове, које буде учинио око учествовања и рада на постизању заједничког им циља — да њихова листа буде састављена, потписана од бирача, потврђена од суда и постигне успех са победом — добијањем 'потребне ве+,ине. Нзјззд, признањем обеју парничних странака, а и исказом сведока', утвр^ено је, по нзхођењу суда, и то да су оба парничара, као кандидати једне среске листе, трошили око припремања — састављања те листе и спровођења исте на изборима — своје новце, — од којих: тужилац Д. наводи да је потрошио 45.000,— динара Бранич ^