Branič

„БРАН И Ч"

довођењем гласача-бирача из своје и других 'околних општина са стране, плаКајуки подЕоз, путни трошак, храну и прено^иште, а туженик М. наЕоди: да су ти избори и њега коштал:и око 300.000,— динара, Утврдиеши овако спорки уговор, првостепени суд је се упустио у правну оцену његове важности за парничаре, па је ту оцену довео у зависност од следеКих питања: а) да ли је такав уговор по закону предвиђен или бар по закону допуште:н; б) да ли је заснован на моралу или се противи моралу и јавном благонарављу в) да ли је познат јавном мнењу и као такав донуштен или недопуштен; г) да ли је тужилац са своје стране испунио обавезе дате овим уговором, да би имао право, ако не тражити његово извршење, а оно тражити законом предвиђену накнаду штете; д) да ли је од воље туженика зависило испуњење обвезе по овом уговору, те према томе да ли је он одговоран за 'накнаду ове штете тужиоцу због неизвршења уговора са своје стране или не; и ђ) да ли тужилац самим тим није починио који преступ из закона о изборима народних посланика за подмићивање гласача. Сва ова питања, која је суд огласио за важна по пресуђење ове правне ствари оцењена су, у првостепеној пресуди, у корист тужбене тезе а наиме да је спорни уговор допуштен по закону, да није противан моралу, да је познат јавном мнењу, да је тужилац своју обавезу испунио, да је испуњење обавезе туженикозе зазисило од његове воље и да тужилац угозорним радом није починио никакав преступ из закона о избору народних посланика. Таквим дакле разлозима првостепени суд је и оправдзо своју пресуду ко«јом је удозољио тужбеном тражењу. Поводом призива туженикоза, призивн«и суд је нашао да је основан призивни навод, да је прзостепени суд дао погрешну правну оцену спорног уговора, па је нападнуту пресуду преиначио и тужбени захтев одбио, уз следеће образложење: функције народних посланика су јавнопразнот карактера и као такве не могу бити предмет приватних трансакција. Избор народних посланика, трајање мандата, као 'Л сва остала њихоеа лрава и дужности регулишу: устав, закон о избору народних посланика, закон о послов:ном реду у Народној Скупштини, — дакле пропиои јаеногјравног карактера; а к-иједан од ових закона нити ма који други позитивни закон не оба.везују народног посланика да мора свој посланички мандат уступити своме заменику. С обзиром на изложено нису допуштени никакви приватноправни уговори који се тичу посланичке функције, па ни уповор који су тужилац и туженик закљумили о уступању мандата, јер је такав уговор противан § 13 Грађанског законика, те не може ни произвести никакву законску последицу. Противу овакве пресуде шризивног суда тужилац је уложио ревизију али му она није уваже:на. Резизионе наводе, оценио је ревизиуски суд овако. Не сто}и разлог из т. 4 §-а 597 гПП — погрешна правна оцена ствари, јер се у томе што призивни суд ниуе узео у обзир да је туженик учинио овде једну преаару према тужиоцу и да стога овај има право на накнаду штете, јер да је он знао да туженик не^е поднети оставку, као што је обе^ао, он — тужилац не би ни трошио свој новац за довођење б-ирача. Истакнути ревизијски разлог не стоји стога> /ер је правилно гледиште призивног суда: да нису допуштени никакви призатноправни товори који се тичу посланичке функције, па ни уговор који су закључили тужил*«-* и туженик о устунању мандата и да је тај уговор противан § 13 Грађансксг зак^кик^ када као такав не може произвести никакву правну последицу. Не стоји да је н)и истакнути ревизијски разлог из т. 2 § 597 Грађ. пост. — не' достатак који је спречио да се правна ствар исцрпно претресе и темељно оцени што призивни суд, узимајуНи правилно да је закључени уговор недопуштен, није ни? могао да се о /сврЋе на чињенице ко^је износи ревизија. д. Н. С. КАД ПРИЗИВНИ СУД ПОНИШТИ ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА ЗБОГ СТВАРН& НЕНАДЛЕЖНОСТИ, ОН ЈЕ ДУЖАН ЈЕДНОВРЕМЕНО ДОНЕТИ И ОДЛУКУ О ОДБАЧАЈУ ТУЖБЕ Тужилац Петар поднео је Среоком суду у Н. својинску тужбу противу туженика Микље и других, наводеки: да он на свом имању има воденицу и јаругу, а овом јаругом шја целим својим током пролази његовим имањем служе се и туже-