Branič

СУДСКА ПРАКСА

Н 'ици за окретање њихове воденице која се налази подаље од тужиочеве воденице. Туженици су тужиоца сметали у искоришћењу ове његове јаруге и воденице тиме, што су у горњем делу хтели јаругу да раздвоје у два крака услед, чега је рад, тужиочеве воденице престао, јер је вода променила правац и заобишла тужиочеву воденицу. Тужилац је зато поднео Среском суду тужбу, тражеКи на о:нову §§ 211, 216, 217 и 806 грађ. зак. да суд пресудом утврди његово право својине Еоденице и јаруге и право кориш^ења воде за ово из речице која тече преко његовог имања. Гуженици су тврдили, да они ов^им својим поступком нису ограмичили обим тужиочевог права коришћења воденице и воде, јер је, веле, такво стање било и пре подизања тужбе. Признали су, да се заиста воденица, јаруга као и река налазе на тужиочевом имању. Срески суд усвојио је тужбени захтев и пресудом својом од 4-Х-1939 год. П—72/39 утврдио право својине тужиочево на јаруги, воденици, као и лраво кориш^ења воде за ове у смислу §§ 211, 216, 217 и 806 грађ. зак. без штете по постојеће право службености тужених на тој јарузи тужиочевој — §§ 331 и 341 грађанског ззкона. Међутим, по призиву тужених Окружни суд у Н. закључком својим од 1 фебруара 1940 год. Пл. 27/40 укинуо је предњу пресуду Среског суда као ништавну, као и цео поступа« због стварне ненадлежности Среског суда и вратио ствар првостепеном суду на даљи рад по закону. Окружни суд образложио је овако свој закључак: „Из чињеничног стања као и основа спора види се, да је овде у питању чиста пољска службеност, јер је коришћење ове воде намењено једном лољском добру, а истим се ограничава коришћење воде опет једног пољског добра — § 334 ал. 1 грађ. закона. У смислу чл. 7 уводног закона за гр.п.л. олштински судови у погледу своје надлежности у грађанским споровима задржавају своју надлежност и по ступању на снагу грађ. парничног поступка за Краљевину Југославију све донде, докле Ми«истар правде не пропише уредбом ■надлежност истих. Општински судози у смислу § 6 грађ. суд. поступка за Краљевину Србију у вези чл. 15 уредбе о убрзању радз код судских и иследних власти надлежни су за расправљање и пресуђење спорова око пољских службености, те је првостепени суд нападнуту пресуду донво као апсолутно ненадлежан. Како се призивна пресуда напада и због разлога ништавности, то је призивни суд и по службеној дужности нападнуту пресуду укинуо у не/авној седници као ништазну као и цео поступак у смислу §§ 564, 565, тач. 7, 567 и 571 тач, 3 грађ. парн. поступка. Противу овог закључка призивног суда тужилац је изјавио рекурс Касационом суду, алм је Касациони суд закључком својим рек. 294/40 од 10 јуна 1940 год. одбацио рекурс као недопуштен са разлога, што призизни суд нападнутим закључком није одбацио и тужбу у смислу § 613 бр. 2, нити задржао правноснажност у смислу §613 бр. 3. гр.п.п., те се због тога изјављени рекурс појављује као недо-пуштен. Према нашем мишљењу призивни суд је у конкретном случају повредио и материјални и формални закон. Материјални за«о« повредио је тиме, што је нашао да је овде у питању чиста пољска службеност. Међутим, призивни је суд изгубио о-вде из вида основну чињеницу, да је предмет службености увек туђа ствар и да нико на својој ствари не може имати службеност (Мет/ш' ге5 5 иа зегу/Чј. У конкретном случзју тужиочева воденица и јаруга као и поток из кога воду за ово узима, налазе се на њего^вом имању, те је искључена свака службеност његова на овима. Тужилац је тужбом тражио констатацију права својине и обим његовог искориш1=.авања, без штете на постојећу службеност тужених коју на тужиочевом имању имају — §§ 211, 216 и 217 у вези § 806 грађ. закона. Формални закон призивни је суд повредио тиме, што, укидајуКи првостепену прегуду и цео поступак који јој је претходио због апсолутне ненадлежности првостепеног суда, није у смислу § 572 од. I. гр.п.п. једновремеко донео и одлуку о одбачају тужбе. Према § 572 од. I. гр.п.п. ако се првостепена пресуда укине због ништавости, а због тога није потребна даља расправа за одлучивање о ствари (§ 571 бр. 5 и 6), онда &е се одбацити тужба у колико досеже ништавност.