Branič

Г Б Р А Н И Ч"

пссловима поАдогне, не обавезујуки се н;и на какву награду или пријем у предузе+ув, ради сртачког пссловања, нашта је ова!Ј пристао, а туже»и>к му повремено давао извесне суме новаца за уложени труд и то са уверењем да је тужилац одиста стручњак и намером да га доцније прими нв сталан посао и да му одреди плату. Међутим, у току пословања, туженик се уверио да тужилац нема спссобности ни стручне спреме за послове за ко;е је био ангажован, па како је још почео да чини неке злсупотребе, то га је он опоменуо, а туж^илац после спомсне добровољно напуетио рад. Извесни сведоци, >на које је се тужилац позвао ради утзрђивања своји'Х навода, потврдили су, да је о ( н радио на подизању спорне циглане за све време док су ти радови трајали, па и доцније; а сведок П. Ј., на кога су се оба парничара позвали, потврдио је: да су се он, тужилац и туженик споразумели, да ортачки подигну једну црепану под условом да тужени уложи капитал за подизање исте, тужитељ стручну спрему, а он — сведок да буде градитељ црепане. По том споразуму, тужитељ би, када црепана отпочне радити, имао да добије од чисте зараде 20—25 % ; сн — оведо« 10 % , а остатак туженик. Псред овога тужитељ бк по тврђењу сведока требао добивати из прихода црепане и по 1000 динара месечно ради издржавања. Своје иступање из сртаклука сведок П. Ј. објашњава изкључењем од стране тужиоца и туженика у току припремних радова. У доказном поступку саслушани су и парничари. Они су, у главном, своје односе сбјаснили онако исто као и у тужби и одговору на тужбу. Завршивши расправу, првостепени суд је изрекао пресуду, којом је делимично усвојио тужбени захтев и утврдио ортачки однос између тужиоца и туженика у фабрици за израду црепа и цигле, подигнутој у 1935 год. у У,, са правом добити од чисте зараде у корист тужиоца 25%,. од пуштања фабрике у погон до развргнућа ортачког односа, тј. за време од 1 маја до краја септембра 1935 год., а по одбитку 1500 дин. од бруто зараде у корист тужиоца за исто време. Тужбени захтев у оном делу, у ксме је тужилац тражио признање права сБојине у подигнутој фабрици са 25% вредности, првостепен.и суд је одбио. Овакву пресуду 'првостепени суд је у главном оправдао следећим разлсзима: „Кснкретни сртаклук је грађански, предвиђен § 723 Грађ. зак.; а не трговачки. Ово због тсга, што уговори тргсвачког ортаклука, по § 40 Трг. зак., морају бити писмени и што је у свом ортаклуку само једна страна — туженик трговац". Објашњавајући надаље схватање, да је комкретни сртаклук грађански, првостепени суд наводи и ове разлоге: „Уговорачи су имали да сами производе материјал и да користи од продаје истог деле, а нису имали да купују материјал и да га препродају у циљу зараде. Осим тога, у грађански ортаклук могу ступити и нетрговци, а у трговачки само лица којима је трговина обично занимање. Па како је саслушањем тужиоца и исказом незаинтересованог сведока П. Ј. утврђено, да је између 'парничара икључен овакав. ортачки уговор о подивању спорне црепане, са правом учешћа тужиочевом са 25% од чисте зараде, као и то да се он налазио у ортаклуку од 1 маја до краја сктобра 1935 год. то је пресуђено као у диспози-