Brastvo

18 07 АКТИВАН РА

— Шта могу радити ја, да смањтм невоље Херцеговини; узалуд би била свака борба; користи никад никакве бе би било....

Један је човјек одпета влабачак за помоћ цијелој отаџбини; али кад сваки учини колико може, отаџбини је на мах поможено. Та сада гледаш зене, овако одјевена и господеки намјештена; па нећеш вјеровати да п мене често спопада толика туга за својим завичајем, за својом земљом, да бих одмах отитао пут Херцеговине, кад се, вамо, не бих плашио да ће моја жена огамо туговати овако исто, као ја што тугујем овдје.

За Бога, чико, за чим имаш толико да жудиш у нашој веселој Херцеговини '

— Њудим за земљом, на којој ме је прво огријало сунце; жудим за нашим есињим небом, које се вјечно смије; жудим за пашом жупом, у којој рађа и вино и шшеница; жудим за нашим стјенауа, које су разговор вјетрима и облацима; жудим за гробовима оца и мајке, дједе и бабе и тако на више до амина; жудим за народом, који уз гусле пјева своју и срећу и несрећу; жудим за нашим божићем; жудим за елавом мојом и за елавом села нашега; жудим за кићеним сабором и црквом, онаком кака је у нас; та жудим за свим оним, са чега ми је отаџбина милија од

сваке милине овога евијета!...

Младић се чисто промјени у лицу, слушајући излив ватрене жудње...

После кратког ћутања, рече он:

— Е па шта велиш мени сада, кад је тако '