Brastvo

ХХМЛ

раскомадани, разједињени српеки народ. Природна је, света и неизоставна дужност „Друштва Св. Саве“ одазивати се потребама ерпске цркве, којој прети опасност не мања од оне, у којој је данас и сама народност врпека у туђинским јој државама. Главни је Одбор и сам одвајао из друштвене благајнице приличне суме новаца и јавно позивао све родољубе у Србији, да било новцем, било прилозима у стварима притеку у помоћ оним православним црквама, које су се, немоћне саме себи да помогну, обраћале родољубљу српскога народа. Тако је главни одбор сам послао: 1) православној цркви 979 Требињу 600 динара, 2) православнославној цркви 9 Ђаковици 300 дицара, 3) српекој православној цркви у Љовићу 100 динара помоћи и 4) црквама : врачевској, 'штитарској, петровској и "никољачкој набавио неколике половне одежде и црквене књиге. Џем тога је Главни Одбор добио од појединих родољуба у Србији ове новчане прилоге: а) за цркву у Требињу 4.000, а за дркву у Бовићу 500 динара од прилагача, чија су имена у једном београдском листу објављена, и 6) ове поклоне у стварима: 1) од ученица средње женске школе г-ђе А. Церманке: 1 ваздух и 2 дарка за свету тајну од Фине свиле и злата, Као њихов рукотвор, 2) од г. Саве Грбовића, јеромонаха: 1 требник, 1 ваздух и 2 дарка за свету тајну, 1 заставу за литију св. Пантелејмона и 1 антимис, 8) од Максима Протића и Миленка Капларовића, црквених кројача: | петохлебницу посребрену, 4) од Витомпра Марковића и Павловића, црквених кројача: 1 путир, дискос, звездицу, копље и