Brastvo

ХХУЦ

кашичишу, све од сребра, па позлаћено, 5) од Народног Позоришта у Београду; 2 пара наруквица, 2 појаса, 2 епштрахиља, 2 застора за часну трпезу и 1 дарањ за св. тајну, п 6) од шабачке „уједињене омладине“ једно посребрено кандило.

3., Давање путнога трошка сиромашним српским учитељима. Да би колико толико олакшао ублажио мучан и с опасностима скопчан положај и рад оних родољуба, који се жртвују на племениту службу српекој народној просвети, Главни је Одбор доста често притицао у помоћ, и ако с незнатним сумама, оним учитељима и учитељицама, који одлазе да раде у српским школама изван краљевине Србије. Тога ради је осамнаесторици наставника из разних српских крајева издато у години 1887. свега 1.700 динара на име путнога трошка, било из једнога места ван Србије у друго, било из Београда до школе, у којој ће радити. Ова помоћод непуних 150 дуката, уверени смо, долази по вредности и величини својих последица на прво место одмах после помоћи чињене самим школама. (О овом је тачком тесно скопчана и тачка,

4., Давање путнога трошка ч помоћи оним ученицима из разниг српских крајева, који се у Београду школују. Као год што је умесно и потребно помоћи и наградити садашње трудбенике, тако је исто велика потреба и спремати будуће раднике на просветном пољу српскога народа. Тога ради и поред оне помоћи, коју независна краљевина Србија даје сиромашној Српчади из других српских покрајина ради школовања, Главни је Одбор имао више пута прилике