Brastvo

д ~ ће леђа"

У

МР И

"

МЕ ва га

ПУТ

бежећи од керова, појима да је прескочи, па ту своју дрекост и главом плати. Стрмени каменити брегови « обе стране воде пуни су разних пећина, тамника, рупа и точила, тако, да се то не може ни бројем избројити, нити пером описати: то би ваљало на тенани очима евојима разгледати, па и онда се томе природноме чуду довољно не начудитл.

Пошто је та клисура непролазна а дугачка, то су је људи, још од памтивека, оставили на миру, па су за своје путове тражили друге удесније макар и заовитније линије. За то се је пут од Ниша к Цариграду пео преко Куновице и Плоче, а некад је ишао и јелашничком долином, па се тек код утока Црвене Реке спуштао Нишави у долину. Тим врлетним путовима пролазио је и страшан и враман; њима су грцале силне војске, и некад ву се крваво бориле једне против других баш ту клисури на помолу, али ударати кроз клисуру ником на памет није долазило.

По висовима око клисуре, у стара времена, нидале су куле и градићи за заштиту равнице више теснаца и равнице испод теснаца, а у клисуру није ни загледао нико.

Села су се насељавала и примицали ка клисури и озго и оздо: стока сељачка пасла је довле је само могла допрети; али у сами теснац није улазио нико.

Пријатељи самоће и природних величина, хришћански пустињици, дизали су своје богомоље у згодним местима око тога ждрела, те тако ву поређивали сићушност створова људских е крупношћу радова