Brastvo

188

у Прагу 1857.) прикупљала и на немачки језик преводила. О вештини Идпног превођења свак се може уверити из њене збирке, у којој су поред ерпеких п неколики јој преводи тошканских и чешких нар. песама. Сем тога је она преводила п неке стихове наших уметничких песника и написала о Вукову животу и раду (по смрти му) лепу расправу у једном одличном књижевном листу на немачком језику. Четврти одлични познавалац српекога језика и песништва у немачкој књижевности бпо је Сигфрид Капер, који је наше нар. песме преводио и на немачки и на чешки језик. Две књиге преведених му срп. јуначких песама („Газаг дег Зегђеплат“ и „Оезапсе Дег ЗегРед“) изиђоше на свет 1851. и 1852. у Липисци. Год. 1852. изиђе у Бечу и доста добар превод разних наших народних песама од Авг. Франкла под именом „Гусле, српске нар. песме“ (бзје. Зетђтвеће ХаћопаШедет). Треба поменути да је Франкл преводио верно од речи до речи и, што је значајно, први огледао да у немачком преводу наших јуначких песама пази на Т. 3в. „стални прелом“ или одмор после четвртога слога у стиху. — Овај преглед ранијих немачких превода завршујемо напоменом да ће можда бити и других, мањега значаја, немачких писаца, који су или и сами по нешто из нашег нар, песништва преводили пли, још чешће, из набројаних превода поједине примере уносили у своје збирке народних песама. — Од новијих превода сваке су пажње достојни: радови Немца ДКарла Гребера (Сат! Отоеђет, „Пет Копеввоћи Магко“ 1893. и „Тле Зећаећ, ап Атзенејје“