Brastvo

+ И 5

1855.) и Србина Светозара Манојловића ( „зетћећстоа веће РсћЕипсеп“, ПГ издање у Бечу 1888.). — Исто тако, по примеру великога Гетеа, преводили ву или управо препевали неке наше нар. песме и одлични немачки песници Анастазијус Грин пи Фридриг Боденштет. — На послетку уз приказе, оцене и расправе о нашем нар. песништву од напред поменутих књижевника пемачких треба додати и ове словенске, у повесници наше књижевности врло заслужне мужеве: великог учитеља Вукова Јернеја Копитара, за тим Павла Шафарика, Фр. Миклошића пи РБ. „Јагића, чији ће списи (на немачком језику) до века бити потребни свакоме, ко жели дознати што више о прошлости, карактерним знацима и значају нашега народног песништва.

Упоредо е Немцима, ако не пл више од њих, одликују се и многим и ваљаним преводима наших народних песама — наши југозападни суседи, Талијанци. Географске, политичке и културне везе ерпеке Далмације с Италијом од вајкада су помагале узајмичном упознавању нашега народа 6 талијанским народом. И као год што ву Далматинџа умели пресађивати у нашу књижевност много лепо двеће из раскошне талијанске књижевне градине, тако ву исто они махом били и најбољи превођачи ерп. нар. песама на талијански језик. Тако први, који је после поменутог абата Фортиса п песме преводио и о њима најлепшу расправу нашиеао, бло је Далматинац Никола Томазео, чувени локсикограф, песник пи журналист, који се својом свестраном образованошћу и одличним књижев-