Brastvo

193

и најпосле Срби: покојни Ђорђе Радић п песник Мита Поповић. — Има, на послетку, и румунскиг превода наших песама.

Међу словенским народима Руси имају највише и превода и расправа о нашем нар. песништву. И множина радника и гласовитост њихових имена. јамче нам да су наше нар. песме и верно преведене и достојно руској читалачкој публици приказане. Једно, што су руски радови на овом пољу у нас већ прилично познати, а друго, што је број руских љубитеља наших гусала толики, да би нас и овлашни помен свих њЊИхових издања и списа дуго задржао, — доста ће бити ако само изређамо ова призната имена: Миг. Б. Гербељ, О. Т. Милер, Берг, Бођански, Прејс, Венелин, Востоков, Буслајев, Безсонов, Еасторски, Хиљфердинг, Григорович, Срежљњевски, А. Попов, Старицки, Ровински, Шјетровски пи многи други (међу њима и Н. Чернишевски) не само што преведоше многе наше песме на руски језик, него и написаше многе, веће или мање, научне расправе о њима. Међу браћом Чесима нашло се такође одмах после Вука довољно пријатеља нашему нар. песништву: И овде су махом први и знатни књижевници. Њихова су имена: Фр. Л. Челаковски (1822. — 1827. и 1829.—1832.), Б. Ханка, поменути С. Кацер, П. Шафарик, Јунгман, В. Крижек, М. Фијалка, Људ. Штур, у новије доба „Јосиф Холечек, Едв. Јелинек, „Моравска Матица“ и т. д. — Међу Пољацима св 060битом љубављу према нашем нар. песништву одликовао чувени песник и књижевник Адам Мицкијевић, за

БРАСТВО 18