Brastvo

пуни РЕНЕА

192

ности грофида Дора д' Истрија (управо Јелена Гика), која б правом стоји у реду најдаровитијих и најобразованијих жена ХТХ века. У свом спису „еене на Истоку“ говори с највећом хвалом о нашем нар. пеоништву, а у чувеном Франц. књижевном листу „Кеуце је депх топдезв“ написа опширну расправу о Вуку Караџићу и његовом скупљачком раду. — Француске су читаоце даље упознавали с нашим нар. песмама ови превођачи : некадашњи мостарски конзул А82. Дозон, од кога у овој — 1888. — години изиђе и ново умножено издање („Српска епопеја: народне песме јуначке“) с лепим предговором, — а још пре њега: тоспођа Е. Војар (по Талеји), Шарл Нодје, Адолф д' Аврил идр. — и ови научници: Ал. Хођко, Ов'лак, Луј Леже, Ами Буе и т.Д.

Ни далеки Енглези нису много заостали иза друтих образованих народа: још г. 1827. издао је леп избор наших песама (из Вукове збирке), које је сам превео на језик енглески, познати књижевник Џон Бауринг. 0) његову преводу пзрекоше леп суд Гете п Талеј, а издајући у енглеском преводу песме свих народа, Бауринг је пивао п ваљане расправе о њиховом, па и о нашем нар. песништву и књижевности. Из новијег времена треба споменути Џ. Нааке-а, Артура Еванса, Елодију Мијатовићку и друге. — Па и суседни нам Маџари, и ако не много, имају приличних превода наших нар. песама. Поред Србина, маџарског чувеног писца М. Витковића заслужни су овде од старијих : Казинција п Јосиф Секач (1836.), а од новијих Карло Сасе, Коломан Тот п Јосиф Вадза,

: