Brastvo

210

на Косову, бој који овде значи исто, што и потоња права пропаст велике српске државе, толико потресао душу нашега народнога певача, да цео овај страшни догађај није могао бити испевану једној великој епопеји, него ву, као што знамо, у посебним песмама „опевани само поједини делови целе катастрофе и поједини јунаци. Тек у најновије време чињени су књижевни огледи, да се од свих народних песама 0 косовском боју начини једна целина. Од ових су огледа за сада најбољи: „Косово“ од Ст. Новаковића ') пи „Народне пјесме о боју на Косову“ (ла-

1] Цео се овај оглед зове «Косово, српске народне пјесме о боју на Косову, уређене као цјелина» (1 издање у Београду 1871., а последње — шесто — са сликама, опет у Београду 1883.. Мартићев се оглед (у Загребу 1886.) разликује од Новаковићева не само по величини (Мартићевих 9 песама имају 2479 стихова, а Новаковићевих !2 само 939 стихова), него и по употребљеном градиву. И ако сеп један и други држе само народних песама и махом употребљавају од речи до речи народне стихове, а сами нове граде. само да попуне празнине и да народне песме вежу једну за другу, — опет је међу њима разлика у том, што је Мартићев оглед рађен на широј основи (по предлогу и нацрту Армина Павића, који је изведен и објашњен у књизи: уХМагодпе рјезтее оЗђоји па Козоуп 1389. Зазбамјо и сјећиа Агпип Раме», Љастеђ 1887.),те су у њ ушле и неке нар. песме (и данашње и старије), којима се Новаковић није хтео послужити, и што је Мартић на више места морао сам певати, разуме се, све у духу народном. И ако се Мартићевом огледу могу учинити неке доста крупне замерке (на пр. оно (угарска господа“), опет је у његовом послу величанствена слика

нашега тужног Косова изишла много лепша и потпунија него