Brastvo

тиницом) од Фра Грге Мартића по нацрту Армина Павића.

| 3., Песме о Краљевићу Марку чино друго коло народних песама треће епохе. Ако бисмо пзсме првога кола могли назвати својим народним асторћским ецпом, још « већим правом можемо Казати ла песив 0 Краљевићу Марку чине нап народни романтички еп, јер је заиста овај наш јунак над јунацима, и у једном, и нашем и туђем, ранијем огледу да се створи косозска епопгзја. А таквих је огледа било до сада неколико. Први и најслабији оглед био је од нашега Јоксима Новића г. 1847, («Лазарица или бој на Косозу између Срба и Турака итд.» у Н. Саду; — други је, на нзмачком језику, 01 поменутог, много заслужног, немачког и чешког превођача, Сигфрида Кааера («Ћазаг, дег Зотђоап Паг», у Бечу 1851, и друго издање под именом «Кагзе Сазаг» у Липлеци 1853,); — трећи и много бољи од оба прза био је оглед Руса П.

ФБезсонова, који је у једној сзојој студијио нушим народним

шесмама (у «Руској Бесједи" за г. 1857.) речима нар. пва-

сама и приповедака сам испричао пропаст нашега царства на Косову; — четврти је, и доста добар, оглед Францускога превођача Адолфа д'Аврила («Ка ђагаШе аза Коззоуо%, Рас5 1868.) који је само дозео у ред саме народне песме, преведене на Француски; — потпуности Уради помињемо и посао Пољака Адама Мацкијевића, по ком је и Медо Пуцић учинио сличан оглед на талијанском језику («Мекјеу1с7, Сапн роројат1 Шге1», Задар, !860.); — после Нозаковићева а пре Мартићева огледа имамо и један енглески од госпође Елодије Мијатовићке „Коззомо, ап абетр! (60 ђипе зегртаг паПопа]ј зопез ађош а гаП об Фе 5огртап етрте,... имо опе роет», Лондоп — 1881. и онај немачки од Карла Гребера. («ле Зећјасће ата Атзееј је», Беч !885.) 14