Brastvo

221

поезији живијех народа. Опште усхићење, које оне произведоше, није преувеличано, јер српске епске пјесме заиста заслужују свеколике хвале које су 0 томе казане; оне могу и најхладнијега човјека привести у најживље одушевљење“ ').

На растанку 6 читаоцем не можемо а даму речима великога хрватског песвика ЈШеное још једном не свратимо пажњу на ону свету борбу, из чије ватре изиђе ово жежено злато, које с поносом зовехо српским народним епским песништвом. „чКива борба нашега народа за његове светиње започела је, од кад је изишао на видело света; та борба траје и данас; из те борбе развио се и наш народни епос. Велика је то епска елика, та огромна културна борба, дивна слика, од које се цео дипломатски, културни свет сти-

„дом застидети мора, епобс који у стотине песама И

епизода траје већ ево пет стотина година. Ислам и крст, ропство и слобода, култура и мрак бију на нашем бојишту бој; за ту идеју тече наша крв. Изте идеје поста наш народни епос; из те идеје никну наш јунак, смео и храбар, славан и дичан, окрутав и оеветан, поштен и искрен, враголаст и простодушан, нехајан и занесен, жив у боју, жив у љубави. То је наш јунак, такав је наш епос!“ >)

Београд, 1888.

ЛЕРА Л. ЂОРЂЕВИЋ.

|| В. Богишића «Нар. пјесме из прим. записа", 1, стр. 60.

2 Авг, Шеноа, «(Ат!ојорћа рјезићуа ћгуашзкоса 1 згрзКорга», увод »0 роепа», стр. ХХХУ.