Brastvo

20

— За Бога, разумејте, ту су вилу изумели опет људи, да им буде слуга, да буде њихова потркуша ! И наши суседи одмах ће то опазити и свој ће живот удевити према новим захтевима. Ако ли они, видевши ту новину, малакшу; ако је узму као силу која по. корава а себе као стадо већ покорено, пропашће и они, и учинити место паметнијима и вреднијима. Алп... што се ја старам за то: То је људска старост. Ми орлови и својих јада имамо доста !...

Старац то рече ил не рече а страшан тресак груну, и дим покуља из неке шупље мотке коју држаше у рукама човек на врху Облика. Орао, рањен, писну и стрмоглавце полете низа стену...

— Злогуку то и треба да не плаши омладину, рече једна орлица која никако није веровала старчевим речма: —- ето се све сврши само на његову тлаву !...

— Камо срећа да је ово свршетак, прошапта рањеник, и већ бућну у мутну Нишаву !

Као што читатељи и сами виде, ово је прича као и све друге приче.

Ми орлове пи приче о њима можемо оставити у небеској ширини и висини: за њих је горе још доста места, а од старачких напомена ако не буде користи, не ће нас ни глава заболети. Тек за овај мах ми својим земљацима најсрдачније препоручујемо да се потруде разгледати Сићевачку Клисуру, па ће, јамачно,