Brastvo

19

битке, и нама никад нису могли ништа: ко нам сада што може

— Нови непријатељи биће нам етрашнији од свих досадашњих.

— Хоће ли и они бити људи“

—- Да, људи као и ови што ву око нас, само ће у глави имати мисли друге, у срцу вољу другу, и у претима умешност другу !

— Ја држим опет да нама, на овој висини, не могу ништа, мањ да буду крилати.

— Е, мој младићу, док се једно јутро пренеш и видиш да су људи пробили камен, премостили воду, засекли стрмени, зајазили точила, и нашом клисуром лете не стада дивокоза него товарни возови као дуги низови кућа!

— Ко то да учини, ушта једна орлица која као да није чула што је дотле говорено '

— Казао сам, учиниће људи.

— А чиме% искриви она кљун као подемевајући се немоћи људској.

— Оним што им је на руци кад умеју видети очима својима... Кад то доба дође, наш се род не може одржати дуго у овој кливури....

— Хоће ли та несрећа потиснути још кога одавде, или само нас орлове |

— Она ће донети велику промену. Али су људи као видре: одмах ће се подесити према новом реду ествари....

— Како ће се подесити са силом коју пре нису

ни чули ни видели: ож