Brastvo

45

планински чворови, склопови, од којих се одвајају гране ка Босни и ка Дрини. Тако:

а) Од Јаворине полази северо-западно Требевић (1600 м.) међу Босном и Миљацком; на југо-исток пружају се Корјен (1800 м.), Клек и Рањен, заузевши земљиште међу Дрином и Праћом.

60) Од Романије полазе на северо-запад, између Криваје п Босне: Вучја Лука, Озрен (1500), Чемерница. Заруђе и Рапте; на исток и на југо-исток између Праће, ЊКепе и Дрине простире се висија „бованека пољана“, на којој је Главиначко поље, око кога ву Височник, Кула, Студена планина, Копшта и Сбемећ.

в) Трећи еклопових планина јесте Коњ. На северо-западу од њега испуњују простор међу Спречом, Босном и Кривајом планине : Врана, Краљица и Озрина (1260 м.); на југо-исток настављају се планине: Стоборје, Плоча, Краљева планина, Батура и Јавор планина, последње међу Жепом и Дрином.

Мајевица, Ратиш и још неколике омање планине раздвајају овај одсек у двоје, и тоу област Спрече и област Посавине. Прву опкољава западно Озрина, а северо-источно Мајевица, те изгледа као да су две "руке загрлиле лепу и дубоњу долину кроз коју Спреча тихо тече. Озрина је знатно виша од Мајевице. Највише тачке (тригонометрћске) у овом крају биле би на Озрини, Мајевици и Ратишу.

2. Планине између Боснеч Брбаса. Ове планине почињу од планине Зеца на поменутој водомеђи. С почетка је ова грана планинска високо и широко слеме између долана Лашве и Врбаса, а за тим нас-