Brastvo

47

душе на главној вододелници босанских река. Огранак овај испуњује простор међу Пливом и Врбасом; ту је Грбавица планина, која 66 на западу дотиче Витороге, на северу се завршује код Јајца Отомаљским брдом, а на југо-истоку нижу се до Радуше : Копривница, Отоловац, Стожер и Поганац.

Други огранак полази од Витороге, па захвата, простор између Врбаса и Пливе, Уне и Сане. На пла_нине овота огранка настављају се и оне, што се пружају чак до Саве. Он почиње планином Лисином на северу од Витороге, која се пружа у правцу од Ј-И. на (0-8.; она испуњује сав простор до изворишта Чађавице и Црне Реке. На северо-истоку од ове планине пружају се у истом правцу као иова планина. · Крагујевача (1260 м.) порел Сане, и Кукавица п10ред Врбаса, грлећи изворни крај реке Гомионице, притоке банине. На ову последњу планину наслања се својим превојима Козара (960 м., 6 којом мањи огранци: Пастирево на западу, Прозара на северу и Крње Брдо на истоку, испуњују сав простор међу Савом, Уном, Гомионицом и Врбасом.

Трећи огранак захвата површину између Сане, Уне и Унца. Ту планине почињу Шрном Гором (коса Јаворова и коса 'Тисова), па за тим настаје порел десне обале Унца висока Шрвљивица (1970 м.), од које се западни део пружа Као Осјеченица и Бјелајско брдо, који се спуштају ка Уни. Други део Црвљивице одваја се од њеног јужног краја, окрећући најпре ка истоку, заузима доцније положај од Ј— И. ка 0—8., правац који заузимље и Црвљивица и високо бјелајско