Brastvo

175

Сишавши Мађари преко Карпата у земљу на Дунаву и Тиси, наиђоше на бугарске ханове, који су тамо имали државе, а преславскога хана признавали су као свога врховнога господара. Нема сумње, да су Мађари тим јаросније светили на овим Бугарима своју несрећу у Углу. За неколико година они су имали у својој власти земљу на Тиси, Киришу, Моришу и Тамишу. Већ 998. г. они су прелазили преко Дунава у Симеунову државу, ако и изгледа, да су ово биле само пљачкашке чете. Овакво мађарско четовање није после престајало. Докле је цар Леон владао, држао је Симеун мир с Грцима, старајући се тим више за унутрашње уређење и просвету своје простране државе. Али кад Леон умре (912. г.), његов брат, цар Александар, непромишљеношћу својом увреди посланике Симеунове, који су били дошли ради обнављања уговора, пак и саму личност бугарскога господара погрди. Александар је истина ускоро умро, али увређени Симеун није више хтео да зна за мир с Грцима. Већ 913. године паде његова војска, под Цариград. Брзо се почеше преговори око мира, који не имадоше никаква успеха, и обе стране разиђоше се. Идуће године понови се рат. Симеун паде под Дринопољ и после дуге опсаде поможе му издаја да га добије (септембра 914. г.). После тога опет се начини примирје и Симеун врати Дринопољ; а време примирја обе стране употребише на припреме за одсудни бој. Грчка дипломација развила је рад на све стране; код Печењега, Мађара, Арапа, независних Срба тражила је савезнике. Грци успеше, те с калифом начинише мир, који им је дао могућности, да из Азије доведу своју војску у Европу. Али је Симеун с друге стране био срећом добро служен. Грчке војводе ревеле су један