Brastvo

187

преко своје земље пушта Мађаре да пљачкају грчке крајеве, и Џетрови одговори нису га могли задовољити. Непосредни повод рату доби 965. г., кад је у Цариграду славио свој тријумф над Арапима, а баш у тај пар дођоше Петрови посланици да му ишту данак. Нићифор их прими пред свима, који су се у двору били искупили ради свечаности. „Куку, Римљани! зар сад, кад смо савладали наше противнике, да плаћамо данак никаквим, мрским, варварским скотовима:“ повика : у гњеву заповеди да избију посланике бугарске, а цара Петра назва кожухарем. Нићифор одмах крену војску и заузе бугарске тврђаве испред Родопе у Тракији (966. године). Али није хтео да сам напада на Балкане, него пошље у Кијево патриција Калокира, да на Бугаре позове рускога кнеза Светослава. Сувише су му далеко били Руси, да би му се опасни чинили, а ако би Руси са севера сломили бугарски отпор. у толико би било олакшано Грцима. Светослав, који је ратовао само „рад јордама и славе јуначке“, радо се одазва НићиФору, нарочито кад од овога доби 1500 либара злата и изгледе на богат плен. У августу 967. године доплови Светослав до Дунава са дружином. која није могла имати ни 10,000 људи. Бугара изиђе предањ 80,000, али Руси ударише на њих иу првом загону потискоше их, а Бугари се затворише у Дрестар (Доростол, Силистрију). Када цар Петар чу за овај пораз, од дерта разболи се. СОветослав узе Дрстар и још 80 градова на Дунаву, пак паде на зимовник у Преславац. Плен је добио непзмерап.

Ако је Нићифор Светославу и послао опет много злато, окренуо је према Бугарској нову политику. Његов посланик код Светослава, Калокир, удешавао је тако, како ће руском помоћу да