Brastvo

ћ Р ПА И раж. " КЕ

195

после гуђења говорио: Гусле Србина подсећају и на боље дане у прошлости и на лепше дане у будућности !

Сви су га поштовали. Увек се пазило шта ће рећи Хаџи-попа, тако су га звади, звали су га и дед аџија и просто аџија.

Није био строг, напротив права благост. Није се могао лако наљутити, али кад се наљути не зна шта ради.

Имао је пунолетног сина, то је мој дед.

Дође и наша слава Бурђев-дан,

На неколико дана пре славе дође оружан Турчин пред нашу капију, изазва деда попа'и нешто му рече. Деда поџ му љутито нешто одговори и уђе у вућу. Турчин викну: Послушај ме, нећеш се кајати! кресну труд, упали лулу на дугачком камишу, ободе коња и оде. Деда попа ушав у кућу, не рече ником ништа. Био је љут.

У очи Бурђева-дне позваше наши госте на навечерје. Спремали су јела ипића, могли би цело село почастити.

На навечерје дођоше гости. Дошло их је доста. Отрашно је доћи на славу, ади не могу да се замере дед-аџији.

Навечерје пође тихо и нешто невесело. Мој се дед смеје и шали али му не иде од срца. Није као други пут. Служи госте а пиштољ му за појасом. Било је у пола вечере. Мој се дед саже да надије кондир пред старим чича Стојком. Рукавом закачи силав и таман да се превије преко совре, а из силава се чу страшан тресак, који заглуши госте и дим обузе целу собу. Пиштољ се сам за

силавом откинуо. Тане удари у врата и проби их,

13"