Brastvo

мере

Пра и

197

љају славу своју! Ноћу кад ви сви спавате, ја плачем и наричем за тим, ја плачем за родом својим, који се сам напушта.

„Ми смо Срби, Србин је са славом рођен. Не слави ли славу није Орбин. Славу није забранила, црева, као што „папаз Стефанос“ прича, црква јој је и песме наменила и обред удесила. Славимо славу, славимо божје угоднике, молимо их да нам невоље пред Господа изнесу, да Господа умилостиве, те да не одграти лица свога од намучених Срба! Светитељи, мученици живот су свој положили да, људе ослободе од греха, ропства, стида и срама ! Светитеље молимо да нас умудре, да будемо у љубави и у слози да тиме угодимо Господу, а он да нам подари силу и крепост, па да свакоме ономе, ко нам права пречи, ко нам на пут стаје, станемо ногом за врат. Да будемо, браћо, спремни за оно време које доћи мора, кад топуз Краљевића, Марка из мора изађе, па да Марков топуз прихватимо, Марка и Милоша да заменимо, па да осване што је некад било. Не дајте да нас у гробовима, проклињу наши стари.

Мени је наручено да не славим славу, јер ће ме стати живота. Нек стане! хоћу да дајем живота о себи. Хоћу да славим да се види да сам Србин!

_Устанимо да пијемо у славу! Славо божја,

свеци божји, угодници божји......

Тресак плотуна у близини проломи ноћну ти-

_шину, и прекиде деда-попин говор. Он заћута за

тренут, па викну из свег грла: Турци! Славо моја помози!

Као момче скочи, скиде с чивије пушку. За појас метну два пиштоља и излете у мрак.