Brastvo

198

И гости журно скочише, и сви су се те ноћи храбро борили. Многи су и изгинули те ноћи. Чији леш не нађоше, тај је отишао гори у хајдуке, да слободно живи. Станка му није било на другоме месту.

Те је ноћи и деда - попа погинуо. Син га је осветио.

Попа се борио те ноћи као прави хајдук, и тек је хтео уз присој да изађе гомили пастве своје, која се одатле борила а неко потрча за њими викну; Стој папаз бре! Попа се осврте, онако у мраку испали пиштољ на њега, али га не погоди. Стара му је већ била рука за сваки погодад. Противникова не промаши. Мој прадед погођен у потиљак. У светлост противникова пуцња нанишани и опали мој дед...

Све занеме, наста мртва тишина.

У освитак румене зоре Ђурђева дана, поред мртва тела мога прадеда, нађен је мртав и јединац Харединов, погођен испод леве сисе.

Наше је село одмах расељено. Моја баба, са мојим оцем пребеже овамо.

Тако погибе мој прадед. Сарањен је још те зоре где и погибе, под старим дубом. На његов гроб није метнут белег да га Турци не нађу. Стари храст, који ће још дуго трајати једино је обележје гроба његова, |

Сина му је после тога нестало. Никад га нико није видео. Балкан и Румелија пропатише од освете Марка хајдука. Многи кажу да је то био главом мој дед.

Често је, причају, на старом дубу освањивало кандило и дебела воштана свећа. Ко их је метао,