Brastvo
У 7590: "“
222
Вријеме до Велик-дана. било је најдуже Илији, дуже него ли дјеци за шарена јаја, но и ово је већ прошло, остало је још до сјутра. У очи Велик-дана појавише се од кланца оздо преко Селине пет коњаника. То бјеше ју-бег с три своја пратиоца ис попом краљекијем, који се с њима упутио од цркве с Андријевице из које је био узео честице св. причешћа да их носи за сјутра у Краље, и да на Велик-дан причести Краљане. Ју-бег са својом пратњом оде горе на витлачу на конак кући Ћировој, а поп се одвоји и оде на конак кући Спасојевој.
Чим се бег скинуо е коња, а Илија Раовић, као из џепа са својих пет шест другова јави му се и поздрави га, познатијем поздравом: „Добра сре-
За тијем бег одвоји Илију мало на страну и по малом разговору с њим врате се, тада се бег поздрави и са осталијем друштвом Илинијем, па се тад окрену опет Илији и рече: сад идите а сјутра дођите, но пораније.
Добро, беже, доћи ћемо.
У свој лимској долини народ се највише причешћивао по гробовима и црквинама, причешћем, које се оставља сваке године на велики Четвртак за цијелу годину за нужне случајеве, као н. пр. ва болне и преостарале људе, али како у цијелој Лимској долини до Бијелог Поља није било више од четири цркве, и то: двије из старог доба што су остале, Ђурђеви Стубови у Беранима и Брезовичка, црква близу Плава, и двије нове брвнаре: Шекуларска и Андријевица — то се морало тако радити, а и због крвнијех освета није се далеко ићи смјело; а ово причешћивање обично се вршило на велике празнике, заго је поп и сад дошао у Краље, да причешћује, већ трећи пут од запоста, своју ФИ-
БРАСТВО У1 15