Brastvo

— Хајде и ти са мном, па што нам Бог да, бегу на аман. Хајде да идемо — и пође Миловану ближе.

— Отој, викну Милован врло озбиљно, не напријед. да не плашим ово дијете. Враћај се, убих те и окрену пушку на Илију.

Илија се устави: па зар нећеш Миловане :

— Нећу, да сам хтио не бих овамо ни долазио.

— Миловане, ако нећеш, ја ћу пропасти, хајд на братску да се побратимимо, хајд да идемо.

Миловану већ прекипље па викну на Илију као лаф да се ипо селу чуло: — Одлази одатле безвјерниче један, сад ме зовеш на братску вјеру а на Божију си заборавио. Зар јутрос на Божији закон хоћаше да ме предаш невјернику, невјеро ниједна а сад ми пружаш братску вјеру. Какве су то твоје вјере“ Убио те Бог и Божија вјера, разгубао те закон Божији, који си јутрос из оне св. чаше примио! Одлази невјерниче, ни једне више, док ти нијесам начинио пенџер кроз груди, одлази док си још здрав, да не носим и твој погани гријех, одлази одмах !

Тако се Илија вратио и бегу казао. Овдје му лукавство није помогло, у мало га није и главе стало. Међу тијем ручак бјеше готов и чекало се само још на оне, што су отишли за говеда у Љетрошевице. Од друштва Илију нико није ни упитао, како је. прошао, видјело се то.и по њему, да је било зорта и муке, аи сам он сад је само ћутао.

У Љетрошевице баш кад је Нена била отпочела да музе краве на попасак, дођоше њих неколико људи право на тор. Њој не рекоше ни добро јутро па ни „Христос воскресе“. Отворише љесу, и њих неколико уђоше у тор и из њега истјераше преко тридесет грла говеди крупне. Сте ово гледаше Нена, но не проговори ни једне ријечи, нити