Brastvo

237

— Е па даје лисе мито и колико је, ако Милован буде утекао у Морачу, као што се већ чује!

— Било у Морачу било у Краље, и гдје да буде он, ономе ко га убије, даће се осам леденица, пушака сребром окованијех — и поглаварство, а то је доста, тако су бегови рекли Плавски и Гусињески, а тако и ја велим, доста је толико, — шта велиш ти:

— Бога ми доста, то чини најмање осам кеса.

— Доста је, доста, а ево и леденица, и заиста Илија, то није шала, осам леденица па још и поглаварство над једнијем селом као што је Краље а све то за једног Милована, за кога нема ни да ушита ко а камоли да га освети и опет за њега бегови дају осам леденица и поврх тога поглаварство, а ово се све тебе нуди и даје, узми Илија не пушћај другог да послије не буде доцкан.

— Хоћу, беже, кад тако велиш, хоћу. Но незнам, да ли то може бити брзо, оно је курјав, чува се он.

Бег донесе леденице Илији са ријечима: — Вала скупо погодисмо онога крмка, но бегови дадоше дијену и пазар је твој и од тога пазара добит је твоја и ћар, па поврх ћара тога и ћар на ћар поглавица, а познајеш ли ти Илија кога год у Морачи пријатеља ' —

— Познајем, беже, тамо имам доброг пријатеља.

— А кога познајеш, који је то пријатељ" —

— Познајем Века Илинчића, убио би оца.

— Лако биоца; но може ли Милована вилје ли ти, он тебе утече испод носа.

— Вала беже, неће га утећи, његов је живот већ у мојим рукама а милости му нема.

— Добро, Илија, и то ћемо видјети.

— Вала те скоро, беже, а поглавица кад“ —