Brastvo

89

љиво разастрт, да се по њему преливају шарене боје, неправилно изукрштане.

С десне и е леве стране најахали силни огранци копаоникови један на други, те би чисто запитао оне мање, да ли им је терет већих тежак. Или су мањи загрљени већима, као да их ови хоће од нечега да заштите. А сви су лепи: и онај мали 00рађени и засађени брежуљак, и онај већи шумовити, и онај највећи голи; сви, сваки за себе, и сви заједно опијају, те и заносе нечим што не би умео именовати.

Из ових неједнаких узвишица, које су свака на свој начин украшене п окићене, вири по где где по који убоги кућерак, да те увери, да ова чаробна пустиња није потпуно сама. Па и те кућице изгледају као ситни вештачки украс на лепом и једром лицу нашега идилскога видика.

Али најсилнији утисак чини озбиљни, намргођени и чисто страшни Копаоник, који нам је за леђима, чији се врх преко великих брегова који су испред њега, као какво велико чело грднога џина, помаља, да покаже да је он ту господар. — Преко тога џиновскога чела, као преко чела љутитог јунака, прелећу облаци, час сурп, час бели. Или му се облаци са чела подигну и он се разведри, и поносно стојп, да ти своју величину и величанственост прикаже; али ти је онда његова горостасност страшна и некако поштовања достојна.

Не знам за што, али је Копаоник на мене чинио утисак седога старца намрштена чела, озбиљна, лика, који само тако изгледа, а готов је, да те обаспе благодећу и милином, ако му руку пољубиш.

Бејах задивљен, очаран, и ћутах. Бутаху неко време пи они који са мном беху. Они и разговор отпочеше, а ја се освртах на све стране, не знајући